Festival u slavu kosidbe, žita i hleba, namenjen je pre svega mladim naraštajima. Oni treba da nauče kako se nekada skidala letina. Žetelački dan kazuje kako je tekao život seljaka u polju. Započinje doručkom i blagosiljanjem pšenice, nakon čega sledi takmičenje u košenju i slaganju snopova.
Pobednik je svako ko je tog jutra došao i učestvovao. Ovogodišnja manifestacija, koja je zagazila u četvrtu deceniju, održana je u subotu, 1. jula, u Mužlji, a kosilo je 15 ekipa.
STARI ČUVAJU DUH MINULIH VREMENA
– Važno je da sačuvamo ovu tradiciju od zaborava. Žetelački dan i njemu slične manifestacije se održavaju i u drugim mestima. U pojedinim su se, nažalost, ugasile jer nema ko da nastavi da ih prikazuje. Stari su umrli, a mladih kosača je sve manje. U poslednje vreme sve više dece dolazi i prati događaj, te se nadamo da će se u nekome od njih rasplamsati želja da nastave ovo što smo mi započeli – rekla je Kristina Juhas Terkelj, jedna od organizatorki.
Prema rečima Ervina Palatinuša, predsednika Saveta Mesne zajednice Mužlja, meštani ovog naselja su vredni, gostoprimljivi i dobri domaćini. Brinu o običajima što ova svečanost i pokazuje.
– Svi se žale da ljudi idu sa ovih prostora i da nas nema dovoljno, međutim, to nije istina. Još uvek nas ima i bićemo tu da priređujemo ovakve manifestacije koje su veoma važne i tiču se naših korena i porekla – rekao je Palatinuš.
LEPOTA OBIČAJA
Žetelački dan je započeo doručkom, a na jelovniku su se našli domaći proizvodi: sir, šunka, slanina, kobasice, barena jaja, krompir, kiseli krastavci, luk i naravno štrudle sa makom, višnjama i orasima…sve što je potrebno da bi se izdržao celodnevni rad u polju. Nije izostala ni rakija, dok su pojedini u čuturicama imali dobro ohlađeno crveno vino i vodu. Gde je rad tu je i muzika, te se iz grla veselih žetelaca i žetelkinja orila radosna pesma i na srpskom i na mađarskom jeziku, a pratili su ih tamburaši.
U pripremi za kosidbu zatekli smo Slavoljuba Lazića, rodom iz južnog Banata. Kako je ispričao, na njivu je išao još kao dete, sa ocem i dedom. Sada, to što je naučio, želi da prenese na mlade, koji iz godine u godinu dolaze u sve većem broju.
– Važno je čuvati tradiciju, ne samo ovog događaja, već i sve naše lepe običaje. Ako zaboravimo ko smo, kako smo nekada živeli i radili nemamo ni budućnost – rekao je Lazić.
Josip Hajduk sa suprugom Katicom priključio se Slavoljubu Laziću i Terezi Sabo, a zajedno su predstavljali Mesnu zajednicu Zeleno polje. Učestvuje sedmi put. Kako je rekao, dokle god ga snaga i zdravlje budu služili posećivaće ovu manifestaciju na koju ga je doveo prijatelj.
– Rođen sam u Perlezu gde sam i naučio da žanjem žito „na ruke”, kako se to kod nas govorilo. Žene su te koje rukovedaju, odnosno srpom sakupljaju pokošeno. Muškarci imaju zadatak da kose i kasnije vezuju snopove i slažu ih u „petice” (pet u gomilu). Posle se odnose do guvna. Tamo je čekala vršalica koja je odvajala zrnevlje – ispričao je Josip Hajduk.
Najstariji na Žetelačkim danima bio je Eman Pal iz Mužlje (79) koji, kako je rekao, kosi od svoje četrnaeste godine i učestvuje na takmičenju od 1983.
– Oduvek sam voleo rad na njivi i nikada mi nije bilo teško. Sada jeste, jer su me stigle godine. Najviše mi je žao što nema ko da me nasledi. Imam unuka na fakultetu, ali njega ovakve stvari ne zanimaju – kazao je Eman Pal.
Događaj su organizovali Udruženja porodičnih gazdinstava „Klaster” i negovanje starih običaja „Remus” uz podršku Pokrajinskih sekretarijata za obrazovanje, kulturu i poljoprivredu, Grada, Nacionalnog saveta Mađara, kompanije „Gomeks” i Saveta MZ Mužlja. Otvorio ga je Juhas Balint direktor fondacije „Prosperitati”.
Miroslava Malbaški Foto: Damir Petrović
KAKO JE SVE POČELO…
Pre tačno četiri decenije, iz poštovanja prema tradiciji, predstavnici tadašnje Zemljoradničke zadruge, KUD-a „Petefi Šandor”, Kluba žena i Saveta Mesne zajednice organizovali su prvo takmičenje žetelaca u Banatu. Cilj je bio da se u doba „navale” mašina i savremenih tehnika mladima i budućim pokoljenjima prikaže kako su naši preci ručno žnjeli i ubirali plodove što im je zemlja dala.
– Prvi učesnici su bili Pal Jakša i Rozalija Horvat, Jožef i Ilona Sič, Marija i Ištvan Terkelj, Agneš i Ištvan Budai, Ilona i Andraš Ilia, Katalin i Janoš Molnar, Marija i Jožef Sarvak iz Mužlje i gostujuća ekipa iz Mihajlova u kojoj su bili Piroška i Ištvan Tot. Krajem 90-tih godina prošlog, i početkom 21. veka, manifestacija zadobija međunarodni karakter dolaskom učesnika iz Mađarske, Slovačke i Rumunije – ispričala je Aranka Palatinuš, istoričarka.
TAKMIČENJE U KUVANJU RIBLJE ČORBE
U okviru Žetelačkog dana priređeni su: takmičenja dece u pecanju, radionice na otvorenom, tradicionalni sedmi po redu „Riblji dan”. Najbolju čorbu i glavnu nagradu osvojio je Peter Sabo iz Zrenjanina.
A FÓKUSZ-KLASZTER CSALÁDI GAZDÁLKODÓK EGYESÜLETÉNEK SZERVEZÉSÉBEN
Negyven éve rendeznek aratóversenyt Muzslyán
Négy évtizeddel ezelőtt, 1983. július első szombatján, hagyományaink iránti tiszteletből, a helyi Földműves Szövetkezet, a Muzslai Petőfi Sándor MME, a Nők Klubja és a Helyi Közösség Tanácsa összefogott és megszervezték az első aratóversenyt, a kenyér ünnepét, azzal a céllal, hogy a gépesített munkatechnika világában gyermekeink, unokáink lássák, miként takarították be kézi erővel elődeink a kenyérgabonát. Negyven év után a Fókusz Klaszter — Családi Gazdálkodók Egyesületének szervezésében a Napsugaras-tó közelében elhelyezkedő búzatáblánál tartották meg a jubileumi aratóversenyt Muzslyán.
Az esemény a Muzslai Petőfi Sándor MME előtt egy ünnepi műsorral vette kezdetét, mely után a résztvevők és az érdeklődők kivonultak a búzaföldre, ahol a csoportok – az ünnepélyes megnyitó után – bemutatták a magukkal hozott hagyományos arató reggelit, majd hozzákezdtek a kijelölt parcellákon a búza levágásához, kévékbe szedéséhez és kötéséhez, illetve keresztbe rakásához. Az eseményt Juhász Bálint, a Prosperitati Alapítvány ügyvezetője nyitotta meg, aki kiemelte, hogy a muzslyai aratóünnepség nem csak a múltunk tisztelete, hanem emlékeztető is, hogy a kitartó munka mindig elnyeri méltó jutalmát. Ezt követően Palatinus Aranka, helytörténész, történelmi visszapillantást tett az első rendezvény megszervezésére, majd Kalapis Sztoján atya, plébános megáldotta a búzaföldet és a versenyzőket. A helybeli – főleg fiatalokból álló – BúzaKalász nevet viselő csapat rendszeres résztvevője a rendezvénynek.
Mezei Leonóra már iskoláskora óta segédkezik a munkában, amit a nagyszüleitől tanult meg. Számára nagyon fontos a hagyományok ápolása, ezért azon fáradozik, hogy mindezt méltóképpen átmentse lányára is. Az Aratóverseny keretében volt még horgászverseny és szabadtéri rajzolás a gyerekek számára, halászléfőző-verseny a felnőtteknek, első ízben mini mezőgazdasági vásárt és egész napos kirakodóvásár is. Az idei rendezvényt a Bethlen Gábor Alapkezelő Zrt.,a Tartományi Oktatási, Jogalkotási, Közigazgatási, Nemzeti Kisebbségi – Nemzeti Közösségi Titkárság, a Művelődési-és a Mezőgazdasági Titkárság, továbbá a Magyar Nemzeti Tanács, Nagybecskerek Városa, a GOMEX-üzletlánc és Muzslya Helyi Közösségének Tanácsa támogatta.
