Dok čekaju „česmušu” iz vodovoda pogodnu za piće, spas mnogim sugrađanima jesu eko-česme. Funkcionišu njih 17 u većini mesta Srednjobanatskog okruga: u Zrenjaninu, Melencima, Kleku, Ečki, Belom Blatu, Lukićevu, Stajićevu, Perlezu, Farkaždinu, Botošu, Lazarevu, Knićaninu, Novom Miloševu, Kumanu i Bočaru. U Elemiru su postavljene dve.
UREDNO ODRŽAVANJE, ALI IMA I NEPRAVILNOSTI
Eko-česma u naselju Bagljaš naročito u popodnevnim i večernjim satima okuplja ljude iz svih delova grada. Kako saznajemo na terenu, od pet slavina uglavnom tri uvek rade ispravno, dok je pritisak slab u druge dve. Jedan sugrađanin navodi da je voda nekad vruća u večernjim satima kao i da u sebi, s vremena na vreme, ima sluzave i bele tragove.
Kvalitet vode sa eko-česmi proverava Zavod za javno zdravlje. Za naš list navode da je od januara do marta ove godine analiziran 51 uzorak iz javnih česmi sa prečišćenom vodom. Kako ističu u Zavodu, u osam uzoraka utvrđena je hemijska, a u dva mikrobiološka neispravnost. Nisu nam međutim potvrdili koja mesta su u pitanju. Takođe navode da u svim kontrolisanim uzorcima nije pronađena neispravnost u pogledu koncentracije arsena.
Za održavanje eko-česmi stara se firma „Zitros”, koja jednom mesečno radi analize.
– Sve ulazne vode koje tretiramo su veoma različite i svakoj posebno prilazimo na osnovu urađenih analiza. Izlazna voda mora biti u skladu sa pravilnikom, što i jeste tako. Mi je dovodimo u stanje pitkosti – objašnjava Milan Zirojević, vlasnik ovog preduzeća.
Naš sagovornik ističe da se korekcije rade na osnovu izveštaja Zavoda za javno zdravlje koji im se dostavlja, i da na teren izlaze istog dana kada im Gradska uprava prijavi kvar ili problem.
– Veoma su retki ovakvi slučajevi. Moguće je da se nekad pojave bakterije iz vazduha, ali retko. Svuda postoje uređaji za dezinfekciju vode, hlorinacija ili UV sterilizacija, tako da skoro da i nema problema. Ako se i pojave, to odmah rešavamo – tvrdi Zirojević.
DOLAZE GOSTI DA NATOČE BALONE
U Banatskom Despotovcu je eko-česma sagrađena početkom godine, međutim voda još nije puštena. Krstan Mitrović, predsednik tamošnje MZ, kaže da je ona pre desetak dana poslata na analizu, nakon čega bi trebalo da bude dostupna meštanima.
U aprilu, pa zatim i maju najavljivan je završetak eko-česme i u Tarašu.
S druge strane u Farkaždinu postoji ovaj objekat već par godina.
– Kvalitet vode se proverava na svakih mesec dana, a jednako često se sprovodi i održavanje. Imamo i jednu pumpu u selu, ali ne znam da li se njome iko služi. Uglavnom je stanje eko-česme zadovoljavajuće, dolaze nam ljudi iz Idvora i okolnih mesta po vodu. Bilo je i Zrenjaninaca koji tvrde da je naša voda bolja od gradske – kaže Ljubiša Tuba, predsednik Saveta MZ Farkaždin.
I Kumane posećuju gosti kako bi natočili balone. Kako tvrde iz njihove mesne zajednice, ovako prečišćenom vodom se služe skoro svi u selu.
– Zadovoljni smo, a dolaze nam ljudi iz Novog Bečeja, pa i Melenaca jer smo čuli da se njihova česma kvarila. Nismo nikad imali problema sa pumpom – navode u tamošnjoj MZ.
U Melencima su primećene promene u izgledu vode sa ekočesme.
– Pumpa se redovno održava ali povremeno se javi nekakva beličasta sluz. To se odmah po prijavljivanju otklanja, ali nam nisu objasnili šta je u pitanju – obično su ti dopisi malo šturi i ne zalaze u detalje. Česma se nije kvarila od kad je pušten dodatni bunar gde je mnogo bolji protok vode. Recimo da trećina ljudi u selu koristi eko-česmu. Sve zavisi od finansijske situacije porodice, mada su neki prestali da toče vodu kada su primetili tu sluzavost – tvrdi Ivana Stojkov, predsednica Saveta MZ.
Elemir je jedino mesto koje ima dve ovakve naprave. Kako kaže predsednik Saveta tamošnje MZ Milan Poučki, građani se najviše služe novijom.
– Kvalitet se proverava periodično i meštani većinski koristi ovu vodu. Kad god se javi neki problem, on se brzo rešava, voda se nosi na analizu, a pumpa se privremeno skida iz upotrebe. Imamo i dobre bunare, pa ih ljudi koriste otkako je rešen problem sa pritiskom – ističe Poučki.
A. Ilijev
PRIŽELJKUJU ČESMU U ORLOVATU
U Orlovatu još uvek ne postoji eko-česma već se ovo selo snabdeva vodom iz bunara. Njih je u ovom mestu tri, pri čemu jedan datira iz 1972. godine. Odnedavno imaju i novi koji još nije priključen na mrežu.
– Ne znamo zašto, ali ljudi u selu pretpostavljaju da su razlog stare cevi koje bi mogle da puknu. Meštani koriste vodu sa bunara, ali i ona ume da bude baš loša – navodi Orlovaćanka Biljana Popadić. Kaže da je više puta pisala nadležnima o potrebi ovog sela za eko-česmom, ali da joj je rečeno da „od toga nema ništa”, mada se lane opet pričalo o mogućnosti izgradnje.
ARSEN, UKUS I BOJA
Poreklo pijaće vode u Srednjobanatskom okrugu je iz drugog i trećeg vodonosnog sloja, sa dubina od oko 60 do 130 metara. Voda se dezinfikuje hlornim preparatima i bez ikakvog postupka prečišćavanja distribuira potrošačima. Najčešći razlozi fizičko-hemijske neispravnosti vode za piće ovog regiona jesu: neodgovarajuće organoleptičke osobine (ukus, boja, miris, zamućenost), visoka koncentracija amonijaka kao hidrogeološka karakteristika terena, povećana oksidabilnost i koncentracija arsena.
