Duže od sat vremena „dežurali” smo na otkupnom mestu skladištara žitarica „Agro Aradca” kako bismo razgovarali sa nekim od kooperanata. Prvi se pojavio Pavel Bagljaš (68) koji je svojim vremešnim traktorom „ferguson” dovezao prikolicu u kojoj je samo dno bilo prekriveno žutim zrnom. – Ove godine, bar u našem delu Banata, prinos kukuruza je katastrofalan. Ako budem dobio i dve tone po jutru, biću zadovoljan. Suša je „obrala” rod svih žitarica, ali je najviše stradao kukuruz – kaže Bagljaš. Napominje da je radni vek proveo u „Šinvozu”, a da je poljoprivreda nastavak porodične tradicije. Ističe da je sve više ratara koji zbog nezadovoljavajućih rezultata od svega polako dižu ruke. Ovogodišnji rod ne može da pokrije ni osnovne troškove (seme, đubrivo, zaštita), a kamoli usluge čije su cene više u odnosu na prošlu godinu. Na primer, za jutro kombajniranja kukuruza sa prevozom trebalo je izdvojiti desetak hiljada dinara. – Ranije je upravo kukuruz bio najznačajniji prihod paorske porodice. Sećam se da se od zarade kupovao nameštaj, gradile se kuće, obnavljala mehanizacija… Eto, i ovaj moj „ferguson” otac je kupio 1973. godine. Sada je druga priča, čak i ratari koji obrađuju velike površine teško mogu da prežive – priča naš sagovornik dok u hangar istovara kukuruz. Kod većine poljoprivrednika u našem ataru je slična situacija, naglašava Milovan Nenin, rukovodilac „Agro Aradca”. Kaže da su ranijih godina punili i po tri hangara, a da ove godine nema kukuruza ni za pola jednog. – Korektno sarađujemo sa kooperantima. Većina se razdužila za repro-materijal, ali mislim da o zaradi ove godine, nema ni govora. Trenutno isplaćujemo 24 dinara za kilogram. Našim kooperantima lager ili takozvano čuvanje ne naplaćujemo – navodi Nenin. Slična je situacija na teritoriji celog Srednjeg Banata gde je ove godine pod kukuruzom zasejano oko 80.000 hektara. Čak ima i njiva na kojima nije bilo nikakvog roda. – Završili smo žetvu kukuruza na oko 100 hektara. Prinos je bio oko tri tone što je izuzetno loše. Na porodičnom gazdinstvu imali smo i ogledne površine sa 16 sorti. Pokazalo se da su razlike u rodu, zavisno od sorte, bile drastično velike. Suša postaje veliki paorski problem. Ali ja neću odustati i naredne godine sejaću pšenicu, kukuruz i suncokret – kaže Erne Tot, poljoprivrednik iz Mihajlova. Na otkupnom mestu RWA do sada je prihvaćeno više od 7.000 tona kukuruza od kooperanata. Radnik na vagi Goran Karać ističe da je to solidna količina. – Bilo je i proizvođača sa visokim učinkom. Primer je porodica Vukov koja je deo od 600 hektara navodnjavala. Na tim površinama prinos je bio i više od vagon po hektaru. Kvalitet zrna je solidan, a vlažnost od 10 do 13 procenata – objasnio je Karać. Milana Mihajlov, komercijalni rukovodilac u RWA Zrenjanin, kaže da se trude da kooperantima pomognu. Već sada ugovaraju, pod povoljnim uslovima, jesenju setvu pšenice semenom njihove robne marke. Naglašava da je navodnjavanje spas, ali da je izgradnja zalivnih sistema značajna investicija. To može da priušti samo mali broj farmera, budući da većina treću godinu uzastopno ostaje bez značajnijeg roda kukuruza, objasnila je Mihajlov. – Ove godine nisam imao ni pedalj pod kukuruzom. Razmišljam da li ću tako nastaviti i ubuduće. Ispostavilo se da su suncokret, uljana repica, a posebno pšenica i ječam izdašniji – kaže nam Jovica Pilipović, ratar iz Sutjeske i dodaje da ima prvoklasnu zemlju.
TEKST I FOTO: NIKOLA BOŽOVIĆ
VAGON PO HEKTARU Od Dragana Došla, rukovodioca PG „Bratstvo jedinstvo” iz Neuzine koje posluje kao sastavni do Ribnjaka „Sutjeska”, saznajemo da je žetva kukuruza završena pre desetak dana. Prosečan prinos na 90 hektara iznosio je jedan vagon. Reč je o površinama koje su navodnjavane.
NA DŽAKOVE 4O DINARA Trenutna cena ovogodišnjeg roda kukuruza vrti se oko 25 dinara za kilogram. Međutim, kada se kupuje na malo, na džakove, košta oko 40 dinara. Očekujući povoljniju priliku, mnogo proizvođača ostavlja deo roda za neki kasniji period.
