Tradicija očuvana, izostali neki renomirani stočari
Tomaševac je, u nedelju 5. maja bio prestonica stočarstva, bar kada je reč o Banatu. Na 23. regionalnoj izložbi goveda i ovaca okupilo se 12 uzgajivača goveda, sa 22 krave i junice rasa „holštajn” i „simental”. Predstavila su se i 22 odgajivača ovaca, sa 30 kolekcija domaće „cigaje” i stranih rasa „bergamo” i „virtemberg”. Zapažene su i autohtone ovce „vitoroga žuja” i „lipska pramenka” koje imaju status domaćeg genetskog resursa.
Organizatori manifestacije, stručnjaci Poljoprivredne stručne službe (PSS) Zrenjanin, Udruženje stočara Tomaševca (novi predsednik Aleksandar Sič) uz pomoć Gradske uprave Zrenjanin i brojnih sponzora, ističu da su ovogodišnju smotru „izvukli” uz krajnje napore. Stanje u stočarstvu je teško, vremenski uslovi bili su loši, a izostalo je nekoliko renomiranih stočara, verovatno i zbog priprema za Poljoprivredni sajam u Novom Sadu.
Za kravu šampionku žiri, koji su činili profesor dr Miroslav Plavšić i diplomirani inženjeri iz PSS Zrenjanin Predrag Popov i Dragan Bagić, izabrao je grlo Alisa, Dragana Bogdanova i njegove majke Jadranke iz Tomaševca. Alisa je rođena 2011. godine, telila se četiri puta i trenutno dnevno daje oko 40 litara mleka vrhunskog kvaliteta.
U konkurenciji krava „holštajn” rase prvo mesto osvojila je krava Nataše Romanov iz Tomaševca, drugoplasirano je grlo Čede Stanića iz Orlovata, a treće mesto je zauzela krava Janija Zomborca iz Tomaševca.
Najbolju junicu ove rase izveo je Botošanin Nenad Barjaktarov, drugo mesto je osvojilo grlo stočara Miodraga Romanova, a treća je junica Nataše Romanov iz Tomaševca. Jadranka Romanov i njen sin Dragan su i najbolje ocenjeni odgajivači krava „simentalske” rase, a najbolje ocenjena junica ove rase vlasništvo je Miodraga Romanova.
Najboljeg ovna „cigaja” rase izveo je Robert Semler iz Novog Miloševa, a kolekciju ovaca ove rase odgajio je Tomaševčanin Perica Lalić. Drugo mesto pripalo je kolekciji Jovice Čokića iz Orlovata, a treće Dejanu Joviću iz Barande. Pobednička kolekcija šilježadi ove rase je ona koja pripada Stefanu Stefanovu iz Farkaždina, druga je grupacija Roberta Semlera, a trećeplasirana su šilježad Dejana Vranova iz Aleksandrova. Najlepšu jagnjad na izložbu je doveo Ivan Grujin iz Novog Miloševa, a drugo mesto osvojila su jagnjad Simeuna Rošua iz Torka.
Najboljeg ovna i kolekciju ovaca stranih rasa odgajio je Aleksandar Vijatov iz Tomaševca. Drugo mesto osvojio je Mitar Murgaški iz Čeneja kod Novog Sada (rasa „virtemberg”), a treća pozicija je pripala Miloradu Trajlovu iz Novog Miloševa sa grupacijom ovaca rase „bergamo”.
U konkurenciji šilježadi najbolje je ocenjena grupacija rase „virtembarg” Raše Sorina iz Torka, drugo mesto osvojila je kolekcija šilježadi „bergamo” Marčela Musteca, takođe iz Torka.
Konačno, najbolje ocenjena jagnjad su ona koju je uzgojio Mile Trivunović iz Torka, odakle je i trećeplasirana kolekcija Kristijana Pauneskua. Drugo mesto pripalo je kolekciji Milene Benića iz Konaka.
Po oceni dipl. inž. Gordane Aćimac iz PSS Zrenjanin i mr Baća Zarubice sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, posebne nagrade izložbe pripale su uzgajivačima ovaca koje se smatraju za domaći genetski resurs: „vitoroge žuje” Čede Stanića iz Orlovata i „lipske pramenke” Daneta Vasića iz Turije.
Marin Stojin
RASE SU SOLIDNE, USKO GRLO JE ISHRANA
– Na ovoj izložbi, a to važi i za opšte stanje u našem stočarstvu, važi ocena da se na poboljšanju i očuvanja dostignutog kvaliteta rasnog sastava i zaštiti zdravstvenog stanja goveda i ovaca kod nas učinilo dosta. Tu ne možemo biti nezadovoljni. Međutim, dosta je problema oko načina držanja, a još više oko ishrane životinja. Mlečnost stagnira ili napreduje nedovoljnim tempom, a dosta je i steriliteta krava izazvanog neadekvatnom ishranom… Jasno je da dobar deo domaćeg stočarstva ima funkciju socijalnog sigurnosnog ventila na selu u ovo krizno vreme, ali mora se poraditi na poboljšanju ishrane goveda i ovaca. Bez ulaženja u detalje, moram da kažem da slobodna ispaša nije dovoljna – ocenio je član žirija za izbor najboljih grla goveda dr Miroslav Plavšić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novm Sadu.
