Kada bi „špic” patike progovorile… Baletska sekcija koju je vodila tetka Rada, postojala je od kraja pedesetih do kraja devedesetih godina prošlog veka. Svetsku slavu stekli su njeni učenici Dejan Kolarov, Igor Miloš, Olgica Olćan, Brankica Bošnjak, Jelena Lečić
Gotovo dvadeset godina je prošlo od kada je naša sugrađanka Radislavka Dabić priredila poslednji koncert u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović”. Prolazile su godine u kojima je sazrevala ideja njenih balerina da tetka Radi, kako smo je svi zvali, prirede koncert i iskažu zahvalnost i ljubav.
Bila je nastavnica baleta, koreograf, kostimograf, birala muziku za koncerte, organizovala odlaske na snimanja emisija kao što su „Tobogan”, „Zmajeve dečje igre”, „Varošarije”, „Zvrk”, na festivale, karnevale… Učila je generacije Zrenjaninaca među njima je i potpisnica ovog teksta i voditeljica programa posvećenog tetka Radi. Mnogi su došli na akademiju posvećenu Radislavki Dabić koja je priređena u Kulturnom centru Zrenjanina, 14. juna. Naslovljena je „Tetka Radi s ljubavlju”. Ona nije prisustvovala, ali je poslala pismo koje je na svečanosti pročitala njena kćerka Aleksandra Alja Đekić, takođe nekadašnja balerina…
– Oprostite što vam se ovako obraćam. Bilo bi lepo da vas zagrlim, da zajedno oživimo sećanje na vaše detinjstvo i moje druženje sa vama. Pošto sam u mislima sa vama, pokušaću da svoje sećanje jednostavnmo izrazim. Sve je počelo pedeset i neke u OŠ „Vuk Karadžić”. To je tada bila jedina škola u gradu koja je osnovala Baletsku sekciju, u njoj sam ja radila sa decom.
Usledila je Olimpijada u Subotici, o malim balerinama pisali su novinari, objavljene su i slike. Učestvovale su na otvaranju Doma mladosti – današnjeg Kulturnog centra Zrenjanina, gde je osnovana Baletska sekcija. Upisivana su deca, od treće godine, iz grada i okoline koja su zajedno vežbala do odlaska u srednje škole ili na fakultete… Iako to nije bila baletska škola, pripremali smo igre sa niz koraka i pokreta. Trudila sam se da kruta pravila ne remete individualnost i talenat… Bilo je slatko i kada pogreše… Mnoga toga lepog se dešavalo u Domu mladosti – poručila je tetka Rada.
Aplauzi su pratili svaki nastup, bilo je mnogo emocija, uzbuđenja, suza radosnica, cveća… Slično je i sada dok gledamo snimke delova pojedinih koncerata. Setio ih se, na svoj način, i nekadašnji urednik u Domu mladosti, književnik Radivoj Šajtinac. Njegovo obraćanje je pročitala Isidora Jovanović, članica CEKOM-a. Za njega je tetka Rada lik iz dečje bajke koji je stvaran…
Olga Olćan Miljević, druga balerina u Baletu „Narodnog pozorišta” u Beogradu, biranim je rečima zahvalila tetka Radi. Svetsku slavu stekli su i njeni učenici Dejan Kolarov, Igor Miloš, Brankica Bošnjak, Jelena Lečić.
– Prošlo je mnogo godina od kada smo odlazile na časove baleta kod tetka Rade, ali je ona i dalje prisutna u našim životima – kaže Gordana Dunai, nekadašnja balerina, danas profesorka psihologije u Zrenjaninskoj gimnaziji. – I dalje sarađujemo sa njom, čujemo se, posećujemo je. Na našu inicijativu, zajedno sa njom, napravili smo sve ovo. Ona je žena koja nas je zadužila svojom ljubavlju prema radu, deci i baletu i svojom nesebičnošću i zalaganjem. Ostavila je snažan pečat i na kulturu ovog grada i na nas lično.
Gordana Dunai je, u saradnji sa nekadašnjom balerinom Tamarom Šukarom, organizovala izložbu u Istorijskom arhivu. Brojne fotografije svedoče o intenzitetu rada Baletske sekcije kojom je rukovodila Radislavka Dabić, raskošni kostimi od kojih su neki i izloženi, rekviziti koje su balerine koristile tokom priprema i koncerata… Tu su i „špic” patike od kojih su se dobijali žuljevi i krvarili prsti. E kada bi one znale da govore… Ispričale bi koliko je truda trebalo uložiti da bi se stalo na vrhove prstiju i izvela pirueta…
Ovde, gde sve podseća na vreme u kojem je balet ostavio značajan trag u Zrenjaninu, srele su se nekadašnje balerine, njihovi roditelji, krojačice, fotografi, novinari, ali i rodbina, prijatelji… Oživeli su period koji je u životima nekadašnjih balerina bio najlepši deo odrastanja i mladosti… Sve nas je spojila ljubav prema baletu, muzici i tetka Radi…
SARADNICI
Brojni saradnici bez kojih ne bi bilo koncerata su: Lepa Đurić, Desa Jakovljević, Gizela Dojkić, Julijana Denčić, Marija Birovljev, Aleksandra Đekić, Julijana Buheker, Zlata Delić, Mišo Podunavac, kao i urednici baletske sekcije Doma omladine Miša Kozarev, Milka Žebeljan, Milka Beženar, Zoran Slavić, Nada Ćurčić, radnica Smiljana Tucakov.
SREĆNA DECA – NAJVEĆA NAGRADA
Sve je počelo davnih pedesetih godina prošlog veka. Tetka Rada je, nakon dolaska u Zrenjanin, pohađala časove baleta kod Ksenije Kecojević, u okviru Baletske škole „Lujo Davičo”. Ubrzo je i sama počela da radi sa decom. Priča se nastavlja u Domu sindikata, kod Jelene Šapašnjikove, pa u Školi „Vuk Karadžić”, zatim u Domu mladosti i u „Partizanu”, nezaboravan je njen rad u Školi „9. maj”. Svaki maj je u Zrenjaninu počinjao „Festivalom cveća” na kojem su tetka Radine balerine bile nezamenjive… Plaketu „Mladost Zrenjanina ’83.” dobila je za dugogodišnji kreativni rad sa decom i omladinom u okviru baletske sekcije Doma mladosti. Njena balerina Nikoleta Dojkić, sada Vidaković, osvojila je drugo mesto u džez-baletu na jugoslovenskom prvenstvu u Sremskoj Mitrovici. Nagrada za tetka Radu je i svako zadovoljno i srećno dete. To je, zapravo, ono što je čini izuzetnom… UČESNICI PROGRAMA
Mila Bibin, učenica 5. razreda Muzičke škole „Josif Marinković” u klasi profesorke flaute Branislave Rajačić, nekadašnje tetka Radine balerine, izvela je „Špansku serenadu” Vilhelma Popa u pratnji profesorke klavira Jelene Lazić. Plesni klub „Fri dens”, koji vodi Nikoleta Vidaković, pripremio je tačku „Meduze”, Brankica Bošnjak, takođe tetka Radina balerina, nastavnica klasičnog baleta, pripremila je sa učenicama drugog razreda baletske škole „Dimitrije Parlić” iz Pančeva – Odeljenje u Zrenjaninu, tačku „Zima”. Pomogli su Istorijski arhiv Zrenjanin, Kulturni centar, Kompanija „Gomeks”. PC centar „Magnus”, „Cvećara Daruši”, „Foto Stanojević”, „Studio Diginet”, butici „Wanted”i „Extreme”. OD MOCARTA DO „NOVIH FOSILA”
Baletska raskoš praćena je izuzetnom muzikom različitih epoha i stilova, od Mocarta i Čajkovskog do hitova „Boni M” i „Novih fosila”. Za to je zaslužna Aleksandra Dabić.
