Vertikalna saobraćajna signalizacija u našem gradu sve češće je na meti vandala. Nesavesni pojedinci znakove oštećuju do neprepoznatljivosti – šaraju ih, odnose, savijaju, obaraju… Na taj način u opasnost dovode živote učesnika u saobraćaju.
Uprkos naporima nadležnih, rešenje dugogodišnjeg problema se ne nazire, a sredstava za brzu zamenu nema dovoljno. Iako je oštećeno na desetine znakova, ove i prošle godine, za ovo krivično delo podneto je svega oko dvadeset prijava.
HIR VANDALA UGROŽAVA ŽIVOT
Kako iz Javnog preduzeća (JP) za urbanizam kažu, uništavanje saobraćajne signalizacije gotovo je svakodnevna pojava. Najčešće se ruinira pisanjem grafita markerima, šaranjem sprejevima, lepljenjem samolepljivih nalepnica, okretanjem, savijanjem i lomljenjem nosećeg stuba.
– Do oštećenja često dolazi i u saobraćajnim nezgodama. Takođe, ima slučajeva u kojima vozila nalete ili se preturaju preko fleksibilnih stubića uz ležeće policajce – kaže Goran Kravarušić, direktor Preduzeća.
Dodaje da su čak zabeleženi slučajevi u kojima nesavesni pojedinci, tokom procesa obeležavanja horizontalne signalizcaije, sklanjaju saobraćajnu opremu (čunjeve) koja je jasno obeležena i oivičena oko zone radova.
Postoji nekoliko znakova koje pojedinci češće skidaju sa stubova. Kako u JP za urbanizam primećuju, to su: dopunske table, „stop” i znak za zabranjeno zaustavljanje i parkiranje.
Nadležni upozoravaju da je najozbiljnija posledica uništavanja vertikalne saobraćajne signalizacije pogoršanje bezbednosti svih učesnika u saobraćaju. Zbog oštećenja lako može doći do saobraćajnih nezgoda. Nije retko da učesnici zadobiju telesne povrede i naprave materijalnu štetu na vozilima i objektima.
– Ukoliko se, na primer, uništi saobraćajni znak „stop”, koji predstavlja izričitu naredbu i obavezno zaustavljanje, vozač neće imati tu informaciju. Proći će kroz raskrsnicu uz poštovanje pravila desne strane, dok mu sa leve može naići vozilo i izazvati saobraćajnu nezgodu – objašnjava Kravarušić.
Novac za postavljanje nove signalizacije izdvaja se iz budžeta Grada. Zamena jednog znaka, bez stuba nosača i ugradnje, košta oko pet hiljada dinara. U pitanju je znak u klasi 2 – viši nivo kvaliteta.
– Preduzeće, prema važećem okvirnom sporazumu, nema dovoljno novca kojim bi u potpunosti moglo da pokrije redovno održavanje horizontalne, vertikalne i semaforske saobraćajne signalizacije – ističe naš sagovornik.
POČINIOCI UGLAVNOM MALOLETNI
Kako iz Komunalne milicije objašnjavaju, kada redovnim obilaskom terena i po prijavama građana uoče oštećene znakove, njihova obaveza je da ih fotografišu i o tome sačine službenu belešku. Nakon toga sve lokacije prosleđuju JP za urbanizam, koji je nadležan za sanaciju.
Prema Zakonu o putevima, ovom gradskom preduzeću su poverena neka od ovlašćenja koja bi trebao da ima upravljač puta. Na osnovu toga nadzorna služba prikupljene podatke i prijave podnosi Ministarstvu unutrašnjih poslova na dalju proceduru.
Kako saznajemo, prema podacima PU u Zrenjaninu, iz javnih preduzeća policiji je u toku prošle i ove godine prosleđeno šest slučajeva, dok su sugrađani ukazali na njih osam. Pet prijava podneto je protiv vozača zbog oštećenja saobraćajnih znakova.
Kako iz PU u Zrenjaninu kažu, od početka ove godine nadležnom tužilaštvu krivične prijave podnete su protiv četvorice maloletnika. Oni se sumnjiče da su izvršili krivično delo uništenje tuđe stvari, tako što su na teritoriji Grada polomili tri saobraćajna znaka i odneli ih. Prošle godine iz istog razloga priložene su krivične prijave protiv trojice maloletnika koji su oštetili dva saobraćajna znaka.
J. Šormaz
SUDI SE ZA OBIČNU KRAĐU
U Komitetu za bezbednost saobraćaja su pre nekoliko godina inicirali izmene Krivičnog zakona, da bi se pooštrile kazne protiv nesavesnih građana. Kažu da to nije imalo očekivani efekat, prenosi „Euronjuz” (Euronews).
– Problem je ovde u sudskoj praksi. Postoji posebno krivično delo koje tretira ovu problematiku, ali počinioci uglavnom budu osuđeni za običnu krađu. Težinu dela određuju prema vrednosti saobraćajnog znaka, a ne prema šteti koju bi moglo da prouzrokuje takvo ponašanje – objašnjava Damir Okanović, direktor Komiteta.
