Sem što će nas podsetiti na velike uspehe ovdašnjeg sporta, ova knjiga nas vraća na noći u kojima smo često do ranih jutarnjih sati gledali mečeve naših osvajača medalja. Prisetićemo se i nezaboravnih dočeka junaka koji su prolili reke znoja da dođu do pobedničkog postolja i od tog trenutka postali deo istorije, piše u predgovoru za knjigu.
U trenutku promocije knjige „Zrenjaninska olimpijska ogrlica 2 – Pariz 2024”, našim predstavnicima u prestonici Francuske pridružili su se rvač Proletera Mihail Kadžaja i sudija u tom sportu Nikola Torbica. Tako će na Igrama naš grad imati 11 sportista, dva trenera i jednog arbitra. Ako se ubroji i Nikola Grbić, selektor odbojkaške reprezentacije Poljske, onda je reč o obaranju rekorda iz Pekinga 2008. po broju učesnika iz naše sredine.
ELEMIR PRESTONICA TENISA
Istorija olimpijskog pokreta u Velikom Bečkereku, Petrovgradu i Zrenjaninu je bogata i nedovoljno istražena. Nesporno je da je doktor Ferenc Kemenj bio jedan od 15 osnivača Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), da je prva žena na Olimpijskim igrama iz naše zemlje bila Margit Kristijan u mačevanju 1936. Ostala je u senci braće Aleksandra i Dejana Nikolića koji su nastupali takođe u Berlinu. Pre stotinu godina u Parizu smo imali prvog sportistu iz našeg grada. Bio je to teniser Ivan Balaž.
Nije čudo što se Balaž, rođeni Elemirac, bavio tenisom. Tamo je, po rečima hroničara sela i novinara Slavka Surle, postojao teniski teren još 1806. godine. Nalazio se u okviru vlastelinstva Kiš i građevine koja je ovde poznata kao Kaštel. Ivan Pavlov je pronašao zapise o igranju tenisa. Postoje i fotografije na kojima su igrači iz Zrenjanina u poseti Elemiru, a na njima je i Balaž – rekao nam je Surla.
Od trideset do sada održanih Igara, Zrenjaninaca nije bilo na pet. Od Melburna 1956. do danas neprekinut je niz. Prvi osvajač medalje bio je fudbaler Bela Palfi u Londonu 1948. kada se okitio srebrom. Zlato je doneo fudbaler Milan Galić 1960. iz Rima, a prvu pojedinačnu zlatnu medalju rvač Branislav Simić 1964. Prve dame koje su osvojila odličje su odbojkašice Maja Ognjenović, Jovana Brakočević i atletičarka Ivana Španović (sve tri u Rio de Žaneiru 2016. godine).
Zanimljivo je da je prva dama koja je sudila jedan meč muškaraca (reč je o rukometu) Zrenjaninka Zorica Mašić Gardinovački. Bilo je to u Sidneju 2000. u paru sa Pančevkom Brankom Marić.
– Mi smo bile svojevrsna prethodnica u borbi za ženska prava u sportu tog vremena – rekla je Zorica Mašić Gardinovački.
SPORTSKI BUKVAR GRADA
Knjigu „Zrenjaninska olimpijska ogrlica 2 – Pariz 2024” potpisuju Mile Novaković i Nikola Božović, novinari RTS-a dopisnici iz Zrenjanina, Budimir Cvijetić, dopisnik „Sportskog žurnala”, Miodrag Grubački, publicista i hroničar Zrenjanina, kao i Siniša Onjin, direktor Narodnog muzeja Zrenjanina.
Kako je istakao Mile Novaković ideja za prvu knjigu je začeta 2018. kada je RTS radio priloge o „Srpskoj marki”.
– Predložio sam da „Srpska marka” iz našeg grada bude „Zrenjaninski olimpijac”. Tada sam samoinicijativno napravio kriterijume koji su podržani u oba izdanja „Ogrlice”. Reč je o sportistima, njihovim trenerima, sudijama i sportskim funkcionerima koji su bili deo zvanične delegacije Olimpijskih komiteta Srbije, a ranije SRJ, SFRJ ili Kraljevine Jugoslavije, odnosno Srba, Hrvata i Slovenaca. Prevashodni uslov da bi se našli na stranicama publikacije je da su rođeni u Velikom Bečkereku, Petrovgradu ili Zrenjaninu ili da su u trenutku nastupa na Igrama bili članovi kluba iz našeg grada. Kolega Nikola Božović je predložio gradonačelniku Simu Salapuri da sve to pretočimo u knjigu – naglasio je Novaković.
Pošto se mnogo toga promenilo između dve olimpijade, drugi deo knjige je bio neminovan.
– Sada je to pravi sportski bukvar Zrenjanina koji može da posluži kao primer i većim sportskim sredinama. Razgovarao sam sa svih 15 dosadašnjih nosilaca olimpijskih odličja kroz pedeset godina svoje novinarske karijere. Sve to sam preneo na papir – rekao je Nikola Božović.
PROŠLOST INSPIRIŠE
Budimir Cvijetić je pisao o olimpijcima koji će se nadmetati u Parizu. Istakao je uspehe Maje Ognjenović koja je postala četvrti barjaktar na ceremoniji svečanog otvaranja iz našeg grada.
– Momir Rnić mi je pričao da rukometaše nakon osvojenog petog mesta u Moskvi 1980. niko od novinara nije ni pogledao. Tada su se zarekli da će na narednim Igrama osvojiti medalju. Pozlatili su se i odjednom je sva pažnja bila usmerena na njih – istakao je Cvijetić.
Hroničar Zrenjanina Miodrag Grubački je opisao školsku olimpijadu i Zrenjanin kao „Evropski grad sporta”.
– Svojevremeno sam radio istorijat svih gradonačelnika našeg grada. Bilo je izuzetno teško pronaći detalje o njima, posebno o onima od pre Drugog svetskog rata. Ništa bolja situacija nije ni kad je reč o sportistima. Zato ova knjiga ima vrednost, jer će neko ko bude želeo ubuduće da piše o olimpijskom pokretu u Zrenjaninu imati dobro polazište i mnogo prikupljenih podataka – naveo je Grubački.
Sve napisano biće predstavljeno i u Narodnom muzeju, na postavci posvećenoj sportu.
– Olimpijci će imati posebno mesto u toj novoj, renoviranoj i posebno uređenoj kolekciji. U toku su radovi. Verujem da će oni biti završeni do kraja godine. Postavka bi trebalo da bude dostupna u godini kada Zrenjanin bude „Nacionalna prestonica kulture”. Tako uređenu sportsku sobu neće imati niko u ovom delu Evrope – rekao je Siniša Onjin.
N. M. – B. M. Foto: Jovan D. Njegović, Grad Zrenjanin, Arhiva lista „Zrenjanin”, Narodni muzej Zrenjanin
BOGAT PROGRAM PROMOCIJE
Na promociji su govorili i Dane Basta, pokrajinski sekretar za sport i omladinu, Goran Marinković, generalni sekeretar Sportskog saveza Srbije i Milorad Stanulov, proslavljeni olimpijac i recenzent knjige.
Milica Dosković, članica hora opere Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada otpevala je pesmu „Imena za sva vremena” koja je posvećena zrenjaninskim olimpijcima. Voditeljka programa je bila Zorana Koršoš Nikolić.
ČEKAMO 25. ODLIČJE!
– Drugog dela „Olimpijske ogrlice” ne bi bilo da je nisu podržali Sportski savezi Srbije i Zrenjanina i gradonačelnik Simo Salapura.
To je izuzetno dokumentarno podsećanje na uspehe naših sportista koji treba da budu podstrek i uzor budućim generacijama, kao i svima nama koji se bavimo nekim javnim poslom. Na nama je da prenesemo tu sportsku energiju u svakodnevni život i da na taj način poboljšamo život u lokalnoj zajednici. Naši ambasadori sporta su nešto sa čime su generacije Zrenjaninaca odrastale sa ovdašnjim vrhunskim sportistima koji su i najbolji ambasadori Grada. Izuzetno smo poniosni na to. Želimo da u Zrenjanin iz Pariza dođe 25. olimpijska medalja – rekao je Salapura.
Predgovore za knjigu su napisali Simo Salapura, predsednici Olimpijskog komiteta i Sportskog saveza Srbije Božidar Maljković i Davor Štefanek, kao i ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar.
Na promociji su predstavljeni i učesnici Paraolimpijskih igara, te Školska sportska i Specijalna olimpijada. Izdanje ima 230 strana. Tehnički urednik je Ranko Savčić, na engleski jezik prevele su Ana Savčić i Spomenka Vojvodić, a lektor je Dušan Milićev.
ELEMIR PRESTONICA TENISA
