Krajem prošle godine mnogo se radilo na ulepšavanju okruženja crkve na Bagljašu. Tokom decembara oformljen je mali park u kojem je posađeno više od 1.000 ruža i različitog ukrasnog zelenila.
– Zahvaljujući vernicima i ljudima dobre volje hram iz godine u godinu gradimo i dopunjujemo novim sadržajima. Nisu u pitanju samo građevinski radovi, nego i oslikavanje unutrašnjosti i postavljanje osvetljenja. Završena je sadnja ruža, tuja, lavande i drugog rastinja koje će oplemeniti prostor oko hrama, a doprineće i da lepše izgleda ovaj deo Bagljaša – ističe Slobodan Čestić, starešina navedene crkve.
Preduzeće „Vino kalem” iz Velike Drenove darivalo je 720 ruža. Tuje i ostalo ukrasno bilje stiglo je iz JKP „Čistoća i zelenilo”. Ima i drugih darodavaca, kao i vernika koji su se dobrovoljno uključili u ovaj poduhvat. Među njima je i Pero Pejčić, koji u ovom poslu ima i značajnog iskustva.
– Više od trideset godina u Švajcarskoj sam radio baš na uređenju vrtova i bašti. Poreklom sam iz Bosanskog Broda, ali su moji roditelji u izbegličkom talasu svoj drugi zavičaj našli u Zrenjaninu. Ja sam želeo da doprinesem da ovaj deo grada bude što lepši. Nije mi bilo teško, sada mi je drago što vidim plodove svoga rada – priča Pero.
Vernici dolaze posebno na nedeljne liturgije, kaže Čestić i dodaje da je hram otvoren svakoga dana.
– Dosta je urađeno i na završnom oslikavanju. U tom segmentu očekuje nas investicija od bilizu 150.000 evra, kako bismo završili sve planirano – kaže starešina crkve.
Goran Čigoja, Milorad Simulj, Zoran Piščević, Mile Daljević, Marija Silaški i na desetine drugih uključeni su u brijne aktivnosti oko ulešavanja hrama čije je osvećenje temelja bilo pre desetak godina.
Goran Čigoja kaže da je slobodno vreme korisito da se angažuje na poslovima u hramu ili u njegovom okruženju. Ističe da je srećan kada vidi koliko je to što je sa mnogo volje i zadovoljstva radio oplemenilo prostor. Zoran Piščević naglašava da je žitelj naselja 4. juli, ali da na na Bagljaš rado dolazi. Srećanje što je mogao da pomogne. Milorad Simulj (74) je, kao najstariji, imao ulogu koordinatora u celom poduhvatu.
– Naš zajednički cilj je da jednoga dana crkva i njena okolina budu najlepši ukaras najvećeg zrenjaninskog naselja u kojem živi desetak hiljada ljudi – ističe Milorad Simiulj.
Valja podsetiti da je pre tridesetak godina Grad obezbedio lokaciju za izgradnju pravoslavne crkve. Iz godine u godinu je posao odlagan, ali je hram u poslednjih četiri, pet godina postao prepoznatljiva građevina.
– Moram da istaknem da veliku podršku u svemu što radimo dobijamo od naših najviših verskih institucija, kao i od lokalne vlasti u Zrenjaninu – ističe Čestić.
Ostaće zabeleženo da je dr Svetislav Krstić, tadašnji predsednik Opštine Zrenjanin pre 31 godinu potpisao dokument kojim se potvrđuje da se sadašnji prostor na kome se nalazi hram dodeljuje je crkvenoj opštini Zrenjanin, odnosno Eparhiji banatskoj. Prvi predsednik Crkvenog odbora bio je mr Srđan Kamenković.
Izgradnja pravoslavnih hramova u srednjem Banatu posebno je dobila zamah kada je Nikanor postao episkop banatski. Nicale su bogomolje u Sečanju, Sutjesci, Kleku, Česteregu, Knićaninu, Banatskom Despotovcu, Zrenjaninu…
N. Božović
STENE IZ BOSNE
U lepo uređenom zelenom mozaiku oko hrama svoje mesto dobile su i minijature od kamena. Uz sitan šljunak koji okružuje posađeno rastinje, po celom prostoru postavljeno je i dvadesetak komada prirodnog kamena koji dopunjuje ovu posebnu amijantalnu celinu. Saznajemo da su ove male stene dopremljene iz Bosne. Želja projektanata bila je da one vernike koji potiču iz krševitih predela podsete na korene.
