Krajem februara na Savetovanju pčelara srednjeg Banata u Zrenjaninu najvažnija tema bila je otvaranje nacionalnog pogona meda. Niko tada nije mogao da pretpostavi da će dva meseca kasnije jedina preokupacija biti kako od propadanja sačuvati stotine hiljada pčelinjih zajednica Srbije, a samim tim i proizvodnju hrane u zemlji.
NADLEŽNI NE RAZUMEJU
Naime, usled mera Vlade Srbije o zabrani kretanja za starije od 65, odnosno 70 godina, nešto više od trećine pčelara, prema evidenciji Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), ne može da obilazi svoje košnice. Zbog toga može stradati preko stotinu hiljada pčelinjih zajednica, a štetu neće trpeti samo pčelari, već i ukupna proizvodnja hrane u zemlji zbog ugroženog oprašivanja, upozorio je SPOS.
– Sve je to činjenica! Ako nadležni ne razumeju, šta onda da radimo?! Na kraju ćemo izračunati, podvući, podneti tužbu i tražiti odštetu, šta drugo preostaje. Otvaraju frizerske salone, teretane – i to nije opasno, a odlazak na pčelinjak jeste – konstatuje razočarano Pal Kovač, predsednik Društva pčelara „Akac” iz Mužlje.
SPOS je zato zatražio od nadležnih da Srbija, poput Hrvatske, Slovenije, Nemačke i drugih zemalja, omogući obilaske pčelinjaka, što međutim, nije prihvaćeno. Umesto toga, uzgajivači pčela stariji od 70 godina dobiće 800 dinara po košnici, a najviše 20.000 dinara, odluka je Vlade od 16. aprila, pri čemu je nejasno šta je sa pčelarima od 65 do 70 godina, koji žive u gradovima, a kojima je takođe zabranjeno kretanje.
Savez pčelarskih organizacija saopštio je, kako su prenele Večernje novosti, da je najpre Ministarstvo poljoprivrede, uz saglasnost premijerke, dozvolilo starijim pčelarima da obilaze svoje košnice, ali da je onda Ministarstvo unutrašnjih poslova odbilo da izda dozvole za kretanje.
SADA BI TREBALO OBIĆI KOŠNICE
U Srbiji se najviše pravi bagremov med, a april je bio glavni period za pripremu bagremove paše, kaže za naš list pčelar iz Zrenjanina Milan Čokić.
– Najpre treba pregledati pčelinje zajednice. Ako nemaju dosta hrane, moraju se prihraniti, međutim, ukoliko je imaju previše, zajednica se prebrzo razvija i rojevi masovno napuštaju košnice. Grupa jedinki što ostane bude suviše mala da preživi, a vrlo malo pčela koje odlete mogu same da se snađu u prirodi – objašnjava Milan Čokić.
Kako dodaje, bilo je predloga da mlađi pčelari pomognu starijima tako što će im obići košnice, ali u pitanju je veliki posao. Pčelinjake treba pregledati bar jednom nedeljno, a ako je više od 50 košnica, za to je potrebno nekoliko dana.
Ograničenje kretanja pogađa i sve ostale koji drže pčele budući da većina njih obilazi radnim danima nakon posla ili vikendom, ističe Pal Kovač.
– Mlađi rade do 16-17 časova i kada dođu kući ne stižu u svoje pčelinjake, a kamoli da obilaze tuđe. Osim toga, svaki pčelinjak je priča za sebe, tako da vlasnik najbolje može da se bavi njime – navodi Kovač.
Pčelari su takođe u ovom periodu u potrazi za bagremom i premeštaju košnice, napominje Milan Čokić, za šta su potrebne bar tri osobe, što je sada za starije pčelare takođe neostvarivo.
Peticiju „Pustimo pčelare na pčelinjake da bismo imali hranu” koju je pokrenuo predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović potpisalo je gotovo 8.000 građana.
NEMA ŽIVE DUŠE
– Ja idem do pčelinjaka i negujem ih, ne mogu da prepustim svojih gotovo stotinu društava na milost i nemilost. To je sve što imam i u šta sam ulagao. U pčelinjaku smo samo ptičice i ja, žive duše tamo nema. Zapravo je to jedna vrsta karantina. Autom se odvezeš, radiš ceo dan, i uveče se vratiš – ne ugrožavajući ni sebe niti nekog drugog. Odluku o zabrani kretanja za starije pčelare doneo je neki nadležni iz kancelarije koji pojma nema. Pitajte ih, molim vas, zbog čega ne možemo do pčelinjaka i dokle će tako biti – kaže naš list jedan od starijih pčelara, čije je ime poznato redakciji.
POGON MEDA ZA SIGURNOST PČELARA
Na Savetovanju pčelara Srednjobanatskog okruga u Kulturnom centru, najviše je bilo reči o pogonu za prikupljanje i plasman meda u opštini Rača. Prema rečima predsednika SPOS-a Rodoljuba Živadinovića, ovom poduhvatu se pristupilo kako bi pčelari krenuli u plasman meda bez posrednika i kako bi dobili garanciju u plaćanju.
– Pogon bi bio u vlasništvu Saveza. Završen je, jedino nedostaje oprema za plasman meda na malo, a potrebna su i ulaganja za plate radnika, za struju, analize – kazao je Živadinović za „Zrenjanin”. Takođe je rekao da su do sada Vlada Srbije, opština Rača i Savez uložili u pogon oko milion i 420 hiljada evra, ali da je potrebno još donacija samih pčelara.
Prvi čovek SPOS-a je istakao da je dosta učinjeno i po pitanju zakonodavstva za pčelare.
– Pojednostavljeno je dobijanje registarskog RS broja za plasman meda, a radi se i na dopuni Pravilnika o plasmanu malih količina meda kako bi pčelari mogli da prodaju med i kroz trgovine bez otvaranja firme. U vezi sa trovanjem pčela lane je promenjen Zakon o sredstvima za zaštitu bilja, tako da od naredne godine više neće moći slobodno da se prodaju pesticidi – kupci će morati da dokažu koliko hektara imaju i koliko preparata im treba. Mada će još uvek postojati primena nelegalnih pesticida, a poljoprivrednicima preporučujem da ih ne kupuju već da prijave inspekciji ili nama u Savezu – kazao je Živadinović.
