Potopljena srpska srednjovekovna prestonica, namera da se u prestonici uništi jedna od najznačajnijih fortifikacija u Evropi da bi se napravila atrakcija – žičara sa gondolom – najočitiji su primeri sistemske devastacije kulturnog nasleđa, ali ono je ugroženo i nečinjenjem, neznanjem i nezainteresovanošću svih nas, koji smo njegovi čuvari i tvorci, ocenio je istoričar Dejan Ristić nedavno na predavanju u zrenjaninskom Narodnom muzeju.
Ristić, nekadašnji državni sekretar Ministarstva kulture i upravnik Narodne biblioteke Srbije, često dolazi u zrenjaninski Muzej, za koji ističe da je jedan od najboljih i najznačajnijih u zemlji. To je jedan od primera dobre prakse, koju često, zaklanja činjenica da kulturna baština nikada više nije bila ugrožena našom neodgovornošću i neznanjem.
– Kulturno nasleđe Srbije raznoliko je i bogato, a pored toga obilujemo i kreativnim pojedincima. Srbija je premrežena ustanovama kulture gde rade vrhunski stručnjaci koje ne prepoznajemo dovoljno i čije znanje ne koristimo – smatra Dejan Ristić.
Bogatstvo starih generacija posmatramo sa ravnodušnošću, takođe primećuje.
– Lepenski vir je jedna od najznačajnijih evropskih praistorijskih kultura. Primer je dobre prakse zaštite kulturnog nasleđa, ali iz godine u godinu raste broj stranih posetilaca dok opada broj naših sugrađana. Da nije školskih ekskurzija, njihov broj bi se sveo na nivo statističke greške – objašnjava istoričar. Nezainteresovanost za kulturno nasleđe vidi kao jedino što naši političari u kontinuitetu baštine. M. Maričić
