Preturajući po nekim starim kutijama, u kojima su uglavnom fotografije i neki predmeti čija je jedina, ali lepa svrha da bude sećanja, našla sam fotografiju sa venčanja. Sigurno neko od naših predaka – a ko, niti piše na poleđini, niti se iko seća. Niti znam kako se kod mene obrela.
Fotografija je sa venčanja, sa potpisom ateljea Ištvana Oldala. Mladenci svečani, ali skromni, i lepi u svojoj jednostavnosti. I lepe su to uspomene, i treba ih sačuvati.
Nedavno, u redakciji se povela priča baš o venčanjima. Kažu da sve to danas nije jednostavno – treba zakazati datum venčanja, a mnogo pre toga pronaći salu za venčanje jer se, kažu, na slobodan termin dugo čeka. Onda dolazi sve drugo što valja pripremiti, kako ko voli i želi, i koliko je u mogućnosti, naravno. Onda se slože sve kockice i… Svadba, svadba, svadba…
Uvek su venčanja bila posebna, svečana, radost za prodice, rođake, prijatelje. Danas je, uglavnom, tako, ako, opet, izuzmemo one rijaliti programe koji su se uvukli u našu svakodnevicu u koju, naravno, spadaju i svadbe. To je ono kada ti neka TV organizuje pravo ili tobožnje venčanje na neviđeno. Nemam reči.
Stranica „Istorija Bečkereka – Petrovgrada – Zrenjanina”, zaista sadrži niz zanimljivih i priča i fotografija. Ima tu i fotografija sa venčanja: zaista toliko elegancije, lepote, jednostavnosti…
Recimo, Dejan Davidov objavio je tekst i fotografiju „Prohujalo s vihorom”. Na fotografiji s venčanja su Rada Cvetkov iz Petrovgrada i dr Laza Mijatov iz Srpskog Itebeja, 1936. godina. Dr Mijatov je slao partizanima lekove i sanitetski materijal, pa ga je Špiler uhapsio i 9. januara 1942. godine obesio na Žitnom trgu sa grupom rodoljuba. Trgična sudbina dostojanstvenog čoveka sa fotografije sa venčanja, samo nekoliko godina pre rata…
Fotografija sačuvana od zaborava „povukla” je i druge članove grupe, da objave svetlopise predaka. Tako se javila Edita Vrbaški i podelila sa članovima grupe fotgrafiju iz 1916. godine kada su se venčali Maria Turzsovitsch i Oszkar Gynars. Pažnju privlači i fotografija iz 1935. godine koju je poslala Liza Ina Birbaum. Na njoj je Rozalija Panji, kćerka projektanta i vlasnika ciglane Janoša Panjija (prošle godine bilo je 140 godina od rođenja i 80 godina od smrti Janoša Panjija i promovisana knjiga „Janoš Panji – graditelj Velikog Bečekereka” autora Bojana Kojičića). Holividski stil, lepota, jednostavnost…
