Svaki teatar fukncioniše kao živi organizam. Iako glumci čine njegovu pokretačku snagu, neizostavan deo su i mnogi ljudi iza kulisa. U sklopu Narodnog pozorišta (NP) „Toša Jovanović” dramski i lutkarski ansambli komade igraju na dve scene: velikoj i Sceni „Todor Manojlović”. Vera Đeković je od 2018. godine na mestu rukovoditeljke Dramske scene.
Nakon završene Gimnazije, diplomirala je i masterirala na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu na Katedri za industrijsko inženjerstvo i menadžment sa medijskim usmerenjem. Govori engleski, mađarski i švedski. Kako kaže za naš list, njen zadatak je da nakon utvrđivanja strategije i plana teatra poveže sve aktere (glumce, spoljne i umetničke saradnike) kako bi proces tekao neometano i predstava izašla pred publiku.
Koje su prednosti, a koji najveći izazovi u vašem poslu?
– Rad u pozorištu omogućava da zauvek sačuvamo dete u sebi, tu radost i radoznalost u odnosu na svet u kojem živimo i stvari koje nas okružuju. Povlastica bi bila i to što nijedan proces ne može biti isti i to što se kroz svaki nešto novo nauči. Najveći izazov je u radu s ljudima, ali i u prevazilaženju ograničenja – tehničkih i finansijskih. Šta publika može da očekuje u narednom periodu kada je reč o dramskim predstavama?
– Od prvog marta naš kolektiv je dobio pojačanje u vidu Bojana Žirovića koji postaje umetnički savetnik i možemo očekivati mnogo lepih i zanimljivih projekata. Radujem me što delimo viziju da nam je svima potrebno više smeha i optimizma i da je teškim temama moguće prići i na ovaj način. O ovome o čemu govorim publika će moći da se uveri već 12. aprila, kada nas očekuje premijera autorskog projekta Borisa Liješevića (režija) i Fedora Šilija „Šta će biti sa svima nama”. Sledeća aktivnost je takođe na tragu komedije i poverena je reditelju Milanu Neškoviću. Premijera se očekuje do kraja sezone. Na dan pozorišta, 15. oktobra, publiku ćemo obradovati Nušićevom „Gospođom ministarkom” u režiji Dušana Petrovića. Zrenjanin će i ove godine biti domaćin 72. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine od 18. do 25. aprila. U takmičarskom delu, naći će se predstave obe naše scene. Reč je o komadima „Ludi kamen”, po motivima Čehovljevih jednočinki u režiji Radoslava Milenkovića i „Pradevojvčica” po romanu Desanke Maksimović, koju je režirala Sonja Petrović. Najavljujem i gostovanje Crnogorskog narodnog pozorišta (CNP) iz Podgorice sa predstavom „Pokojnik” Branislava Nušića u režiji Egona Savina, poslednjeg dana Festivala. Uzvratićemo svojim „Don Žuanom” na Velikoj sceni CNP-a 6. aprila. Primetno je da Dramska scena u poslednje vreme dosta angažuje mlade glumce i reditelje. Koliko je to bitno za opstanak pozorišta?
– Neupitan je i mnogostruk značaj svakog mladog čoveka. Planirano je da će u narednom periodu mnogi mladi ljudi dobiti priliku da se oprobaju u svojim umetničkim oblastima kako bi stekli nove veštine kroz rad sa našim ansamblom i kako bi unapredili umetnički kvalitet repertoara. Da li su „klasici” provereni recept prilikom odabira predstava? Kako Zrenjaninci gledaju na predstave Dramske scene?
– Budući da smo gradsko pozorište, repertoar uglavnom čine domaća, ali i strana klasična i savremena dela. Imajući to u vidu, na spisku predstava se uvek nađe za svakog po nešto, što dokazuje i dugovečnost komada koje imamo. Kako doživljavate našu scenu i pozorišni život u gradu? U kojim segmentima bi je trebalo unaprediti?
– Za mene je svako dešavanje na sceni, kada se svetla u sali ugase, magično. Bila to proba ili predstava koju gledam „en-ti” put i čije replike znam napamet. Radovalo bi me da se više prostora da lokalnim, istorijskim temama, ličnostima i autorima.
Verujem da će se to u nekoj budućoj saradnji sa ostalim kulturnim institucijama u gradu i realizovati.
