Visoke kamate guše dužnike
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
U stručnim krugovima se šuška da bi najvažnije centralne banke u svetu tokom leta mogle da počnu sa smanjivanjem ključnih (referentnih) kamatnih stopa. To bi značilo da bi zajmovi mogli da pojeftine, čime bi se relaksirali uslovi otplate i podstakla lična i investiciona potrošnja. Međutim, za sada deluje da se radi samo o priželjkivanjima. Uprkos usporavanju inflacije, Evropska centralna banka (ECB) je u drugoj polovini septembra 2023. godine podigla referentnu kamatnu stopu sa 4,25% na nivo od 4,5%. Bilo je to deseto uzastopno povećanje od jula 2022. sa ciljem da se obuzda inflacija u Evrozoni (države koje koriste evro kao valutu). Iako se rast nivoa cena značajno usporio, čini se da određeni pritisci i dalje postoje. U maju 2024. se očekuje međugodišnja inflacija od 2,6%, što je više nego u martu i aprilu (2,4%). Stoga, ECB za sada ostaje pri odluci da kamatne stope zadrži na rekordno visokom nivou, čime šalje poruku da je bojazan od inflacije i dalje prisutna. Prateći takvu politiku, ali i situaciju na domaćem tržištu, Narodna banka Srbije (NBS) još od jula 2023. drži referentnu kamatnu stopu na nivou od 6,5%.
Restriktivnost monetarne politike ECB se negativno odrazila i na materijalni položaj građana Srbije koji otplaćuju stambene kredite indeksirane u evrima. Prema podacima Kreditnog biroa (KB), stanovnici naše države su krajem marta 2024. godine bankama dugovali oko 5,63 milijardi evra po osnovu ovih zajmova. Ukupan broj dužnika je oko 153.000, što znači da najmanje toliko porodica/domaćinstava oseća posledice visokih kamatnih stopa.
Prema podacima NBS, prosečna cena stambenih zajmova koji su u procesu otplate je za kratko vreme povećana sa 2,87% (maj 2022.) na 6,39% (avgust 2023.). Na primeru kredita od 50.000 evra sa rokom dospeća od 20 godina može se pokazati koliko su pogoršani uslovi otplate. Mesečna rata (anuitet) je povećana za 35%, sa 274 evra (maj 2022.) na 370 evra (avgust 2023.). Kako bi se sprečio pad životnog standarda, NBS je privremeno (od oktobra 2023. do decembra 2024.) ograničila dalji rast kamatnih stopa na stambene kredite koji su odobreni fizičkim licima, fiksirajući ih na maksimalano 4,08%. Tako je veštački, direktnom državnom intervencijom, bankama naloženo da do kraja 2024. kamatne stope na stambene kredite drže na nivou nižem od tržišnog, odnosno od onog koji je inicijalno ugovoren.
Ovo za veliki broj klijenata još uvek predstavlja značajnu pogodnost. Međutim, šta će biti kada ova odluka prestane da važi, odnosno kada se kamate vrate na tržišni nivo krajem godine. Teško je poverovati da će se banke lako odreći izgubljene zarade. Računice ukazuju da su od oktobra 2023. do danas po osnovu mesečnih anuiteta naplatile za oko 50 miliona evra manje od planiranog iznosa.
Brine i činjenica da se, čak i u uslovima kada je otplata stambenih kredita značajno olakšana, povećava neurednost građana u pogledu izmirivanja kreditnih obaveza.
Iznos koji je u kašnjenju u trajanju preko 90 dana neprekidno je povećan za 7% tokom poslednjih godinu dana, sa 277 miliona evra (mart 2023.) na 298 miliona evra (mart 2024). Kakva bi situacija bila da su stambeni krediti morali da se otplaćuju po punoj ugovorenoj ceni?
