Smatram da će se za mesto na Olimpijskim igrama u Tokiju izboriti najmanje dvojica rvača Proletera, ali ne bi bilo iznenađenje da vizu za Japan obezbede čak četvorica naših asova
Dve bronze sa svetskog šampionata, isto toliko srebrnih odličja sa kontinentalnog prvenstva i titula prvaka države – samo su najvažniji lanjski uspesi rvača Proletera. Prošla sezona bila je najuspešnija u istoriji Kluba, a jedan od najzaslužnijih za nove trofeje je Vojislav Trajković koji je bogatiji za priznanje namenjeno najboljem treneru Super lige i za prestižnu „Spartakovu nagradu”.
– Četiri zlata vredne medalje sa svetskog i evropskog prvenstva, koje su osvojili Viktor Nemeš i Mihael Kadžaja, kao i peto mesto Kristijana Frisa na šampionatu sveta, vrhunska su dostignuća. Kruna protekle sezone, na klupskom nivou, bilo je osvajanje titule prvaka Srbije. Radosni smo što smo trofej vratili u Zrenjanin, a sada želimo da on što duže bude kod nas.
Ekipni uspeh upotpunila su pojedinačna priznanja. Koliko vam ona znače?
– Veoma sam ponosan na te nagrade. Mate Nemeš je najuspešniji rvač Super lige, nije izgubio nijedan meč, a nastupio je na svih 11 susreta. Sve, osim borbe u polufinalu protiv Sebastijana Nađa, dobio je tušem ili tehničkim tušem. Mate ima problem što rve u kategoriji Davora Štefaneka, pa nije imao dovoljno prilika se do maksimalno dokaže u reprezentaciji. Ja sam dobio priznanje za najboljeg trenera, a potom je usledila i „Spartakova nagrada”. Pet godina sam trener u Proleteru, a ovo mi je četvrta titula. Ne znam, možda su priznanja došla prebrzo, ali eto, rezultati su tu. Nagrade su podstrek i motivacija da radim još više i bolje. Moj dugoročni cilj je da naš podmladak, dečaci 2004.-2005. godište, postanu standardni seniorski reprezentativci i da nastave da donose medalje u Zrenjanin.
Koja su takmičenja najvažnija u ovoj godini?
– Prvenstvo sveta je septembra u Kazahstanu, a to će ujedno biti i kvalifikaciono takmičenje za odlazak na Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine. Zato ćemo se potruditi da rvači na tom šampionatu budu u najboljoj formi. Peto mesto je norma, a ja smatram da će se na najveću svetsku sportsku smotru plasirati najmanje dvojica rvača Proletera, ali ne bi bilo iznenađenje da u Tokiju nastupe i četvorica asova iz Zrenjanina. Mislim da su najbliže Olimpijskim igrama Viktor Nemeš, Mihael Kadžaja, Kristijan Fris i Mate Nemeš.
Koji još izazovi očekuju rvače Proletera?
– Krajem marta je u Bukureštu prvenstvo Evrope, a juna su druge Evropske igre u Minsku. Mlađe seniore i juniore očekuju nastupi na kontinentalnom i planetarnom prvenstvu. Naravno, tu su i domaća takmičenja. Super liga će biti održana na jesen, posle svetskog prvenstva, a naš cilj jeste odbrana titule. To bi bio poklon Klubu u godini kada slavi vek postojanja. Prošla sezona je bila jedna od najboljih u istoriji Proletera, naravno da može i bolje, ali ja ću biti prezadovoljan ako ova godina bude jednako uspešna.
Stasava i mlada generacija rvača. Ko su naslednici Frisa, braće Nemeš i ostalih?
– Uz iskusnog Frisa, Kadžaje, Dobreva, kao i braće Nemeš koji su i sami vrlo mladi, kali se nova generacija. To su juniori Sebastijan Kolompar, Boris Petrušić, Martin Šuranji, kadet Branislav Ludoški… Petrušić je ove godine na evropskom prvenstvu bio osmi, a Kolompar je na prvenstvu sveta za rvače do 23 godine osvojio deveto mesto. To pokazuje da su vrlo spremni za međunarodnu scenu, jer je svaki plasman među 10 najboljih vrhunsko dostignuće.
Da li ste zadovoljni uslovima u kojima radite? Koliko pomažu država i lokalna sredina?
– Uslovi su idealni. Imamo sopstvenu salu koja nam je na raspolaganju 24 sata, a tu je i mala teretana. Podrška Rvačkog saveza, na čijem je čelu naš sugrađanim Željko Trajković, nemerljiva je. On je najžaslužniji za napredak rvanja u poslednjih desetak godina. I lokalna samouprava izlazi nam u susret koliko može. Vrhunski rezultati traže mnogo ulaganja za stipendije, pripreme, takmičenja… Dobro je regulisano nagrađivanje osvajača evropskih, svetskih i olimpijskih medalja, kao i takozvane sportske penzije. U tom smilsu smo najbolji u okruženju. U Bugarskoj i Rumuniji, na primer, vrednuju se samo olimpijska odličja, a u Hrvatskoj nema te vrste nagrađivanja. Samo ne znam koliko će država uspeti da prati naše vrhunske sportiste, s obzirom da oni osvajaju sve više medalja.
RASTU NOVI ŠAMPIONI
– Proleterovu Školu rvanja vode Đorđe Miolski, Radovan Momirov i Dušan Popetru. Ekipa dečaka od 13 do14 godina je ove godine bila druga na prvenstvu države. Od 2014. godine, od Davorove zlatne medalje osvojene na prvenstvu sveta, rvanje je doživelo ekspanziju. Naša sala u kojoj treniramo puna je dece, imamo više od 50 pionira. Ranije su se treninzi najmlađih održavali tri puta nedeljno, a sada se radi svako veče. Treninzi su besplatni, tako će i ostati, a ne plaćaju se ni odlasci na takmičenja – kaže Trajković.
