Vrzino kolo

Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Nekako istovremeno sa akcijom pojeftinjenja pojedinih prehrambenih proizvoda i isplatama iz budžeta jednokratne pomoći majkama dece mlađe od 16 godina, stižu i vesti koje će, po svemu sudeći, brzo anulirati ove „pogodnosti”. Treći put od početka godine poskupeće struja i gas, a početkom oktobra su povećane akcize na gorivo, struju, kafu, alkohol i duvanske proizvode. Samo u toku ove godine kumulativan (ukupan) rast cene struje će iznositi oko 26%, a gasa oko 33%.
Za potrošače to može da znači samo jedno – nova poskupljenja. I laicima je jasno da rast cena energenata (električne energije, gasa i goriva) izaziva domino efekat na tržištu. Najpre treba očekivati poskupljenje grejanja, pošto toplane uglavnom koriste gas kao proizvodni input. Neke su to već uradile, dok druge čekaju na odobrenje da povise cene za više od 30%. Poskupljenje energije za privredne subjekte će izazvati rast troškova njihovog poslovanja. To će se preliti na cene niza finalnih proizvoda i usluga koje građani kupuju.
Električna energija i gorivo se koriste u svim proizvodnim procesima, te njihovo poskupljenje dovodi do poskupljenja neenergetskih dobara. U pitanju je fenomen tzv. inflacije troškova – kada se na krajnje potrošače prebacuju poskupljenja proizvodnih sirovina.
Sve to će biti snažan dodatni udar na kućne budžete. Korišćenje energije spada u kategoriju osnovnih potreba kojih se potrošači ne mogu u potpunosti odreći. Ovo će posebno pogoditi porodice sa nižim prihodima koje relativno veliki deo dohotka izdvajaju za ove namene. Tražnja za energijom je cenovno neelastična na kratak rok, a to znači da ljudi ne mogu odjednom i naglo da smanje količinu koju troše uprkos rastu njene cene. Uređaji koji se koriste, načini grejanja, te odlaska/dolaska na posao opredeljuju nivo tražnje za strujom, gasom, gorivom…
I u ovako nepovoljnim okolnostima država ne odustaje od neselektivnog trošenja budžetskog novca. Na različite vrste pomoći koja se isplaćuje svima, nezavisno od materijalnog položaja i potreba, u ovoj godini izdvojiće se oko 0,7% bruto domaćeg proizvoda (što je veoma veliki iznos). Sredstva za ovaj vid neproduktivne javne potrošnje će se, izgleda, obezbediti povećanjem akciza. Pošto država raspolaže samo onim novcem koji prikupi od poreskih obveznika (građana i preduzeća), jedini zaključak koji se nameće je da se ovim potezom nadomešćuju rastući izdaci iz budžeta.
Posebno zabrinjava to što će se poskupljenje goriva odraziti na pad životnog standarda. Direktno, jer će se više trošiti na gorivo (ili će se manje koristiti automobili).
Indirektno zbog toga što će to delovati u pravcu poskupljenja proizvoda pošto su troškovi transporta važna komponenta cene koštanja u privredi.
Glavni problem u vezi sa povećanjem akciza je taj što će se trošiti kao „helikopter novac”. Pritom će imati proinflatorni efekat (rast cena goriva povećava troškove transporta) i to u situaciji kada je najveći ekonomski problem upravo inflacija.