Izložba fotografija Jovana Njegovića Drndaka u Kulturnom centru Zrenjanina biće upriličena povodom Dana oslobođenja, tačnije 2. oktobra.
Postavka podrazumeva fotografije objekata koje su kao značajne mapirale i stručno obradile dipl. inž. arh. Jelka Đorđević i istoričarka umetnosti Vesna Karavida. Dizajn izložbe je uradila Danka Ječmenica, a menadžer projekta je Sandra Banjanin, urednica programa vizuelne umetnosti u Kulturnom centru Zrenjanina.
– Kulturni centar Zrenjanina je proletos konkurisao kod Pokrajinskog sekretarijata za Kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama projektom „Grad u arhitekturi|Arhitektura u gradu – 18|17 – Bečkerek|Petrovgrad|Zrenjanin“, koji je prvobitno bio zamišljen tako da obuhvata postavku izložbe, izradu publikacije i organizaciju tribine. Novac je u prvoj fazi projekta odobren za postavku izložbe fotografija, čije je otvaranje predviđeno za 2. oktobar, Dan oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu – objasnila je za naš sajt Sandra Banjanin, i dodala: – Inspiracija za projekat nastala je na temi Bijenala arhitekture u Veneciji 2014 – Fundamenti, koja se sastojala iz tri dela. U prvom, apsorbovanje modernosti, 66 zemalja podelilo je jednu temu: istoriju svoje modernosti od 1914. do 2014. Istorija modernosti je, takođe, zainteresovala i jednog od kustosa Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, Vladimira Kulića, koji je za 2018. najavio izložbu Modernism In-Between: The Mediatory Architectures of Socialist Yugoslavia, kojom će odati poštu jugoslovenskom modernizmu.
Iz ove teme nastala je ideja, kako je rekla, da na svom, potpuno lokalnom, perifernom i malom prostoru, probaju da identifikujeju modernost, a noseći se idejom Bijenala – Upijanje savremenosti 1914-2014, otkrijeju modernu arhitekturu, identitet arhitekture, kao i ljudi u toj modernosti. Pozivajući se na godine 18/17 (1918-2017.), kroz asocijacije na Bijenale (14/14), predočena je i civilizacijska dilema o uticaju modernosti na razvoj društva i arhitekture.
Od arhitekture arhitekte Đorđa Tabakovića i arhitekte Dragiše Brašovana do arhitektonskog izraza „AGM“ grupe na čelu sa arhitektom Marjanom Đulincem, stvara se utisak da, bez obzira na lokalnost, malu sredinu ili periferni položaj u odnosu na velike centre, arhitektura grada nije ostala imuna, ali i neopredeljena za moderno. Takođe, utisak je da je prepoznavanje vrednosti modernog bilo veoma značajno radi stvaranja sopstvenog identiteta, koliko god modernost imala internacionalni karakter.
