Srčana slabost je najčešći uzrok hospitalizacije u svetu i takvih pacijenata ima oko 26 miliona, a to su pacijenti na koje se misli kada se govori o visokom riziku
Svakodnevnom brigom o srcu, koja podrazumeva zdrav način života, kao i redovne kontrole ovog organa koji je „najzaposleniji” u ljudskom telu, sačuvaćemo ga od bolesti.
Ovo bi mogla da bude „formula” za odbranu srca čiju varijantu ponavljaju i lekari specijalisti širom sveta, pogotovo 29. septembra, na Svetski dan ovog organa. Obeležava se od 2000. godine, a ove godine je 29. septembar protekao u znaku slogana „Svim srcem za zdravo srce”.
Koga je briga za srce?
Ako nas zastrašuje podatak da je korona virus od početka godine do sada odneo više od milion života u svetu, onda bi bar osamnaest puta više morao da nas zabrine onaj koji upućuje da je samo u 2018. godini od srčanih bolesti preminulo 18 miliona.
I još više, procena, na osnovu dosadašnje pouzdane statistike,je da će do 2023. godine smrtnost od srčanih oboljenja u svetu porasti na 23 miliona.
Na ove, kao i na niz drugih činjenica, posebno onih koje su u vezi sa preventivnim merama koje doprinose zdravom srcu, podsetila je 29. septembra, na Svetski dan srca, dr Sanja Đurin, specijalista kardiolog i načelnica Internog odeljenja Opšte bolnice „Đorđe Joanović” u Zrenjaninu.
– U vreme pandemije su svi srčani bolesnici, a naročito oni starije dobi bili u grupi visoko rizičnih pacijenata, te su se nad njima sprovodile pojačane epidemijske mere – rekla je dr Sanja Đurin.
– Slične mere su se sprovodile i ranijih godina za vreme epidemije sezonskog gripa. Međutim i pored mera opreza veliki broj pacijenata nije dolazio na redovne kontrole, kako zbog straha da dođu u zdravstvenu ustanovu i dovedu sebe u rizičan kontakt, tako i zbog reorganizacije zdravstva u jeku epidemije.
Napominje da je srčana slabost najčešći uzrok hospitalizacije u svetu i takvih pacijenata ima oko 26 miliona, a to su pacijenti na koje se misli kada se govori o visokom riziku – istakla je doktorka Đurin.
Živimo zdravo!
Kako ističe načelnica Internog odeljenja Opšte bolnice, zdravim načinom života produžavamo svoj životni vek, poboljšavamo kvalitet života, ali i dajemo pozitivan primer svojoj deci, bližnjima i ljudima iz svog okruženja. Drugim rečima, sami smo najpouzdaniji čuvar sopstvenog srca.
– Kao pojedinci uvek možemo dati pozitivan primer ljudima iz svog okruženja – uverava nas dr Đurin. – Svoj lični uticaj, takođe, treba da koriste i zdravstveni radnici, koji će ohrabriti svoje pacijente da naprave pozitivne promene u svom životu. Nikako ne smemo zanemariti i značaj medija, koji bi mogli jednakim intenzitetom, kao što je slučaj sa ovom pandemijom, da se bave prevencijom kardiovaskularnih bolesti i podizanjem svesti stanovništva u vezi sa faktorom rizika. Verujem da bi se značajni rezultati videli u kratkom vremenskom periodu.
Nakon razgovora na ovu temu iz godine u godinu, krajnje je vreme da krupnim koracima krenemo u pretvaranje reči u dela i da već jednom preokrenemo ove neslavne brojeve i procente u našu korist.
Branka Jajić
PREVENCIJA
Ukoliko želimo da sačuvamo zdravo srce, preventivne mere kojih se moramo pridržavati su sledeće:
– prestanak pušenja – za pola godine se rizik od nastanka srčanog udara smanjuje za 50 odsto; međutim, tek za 15 godina se potpuno odstranjuju posledice štetnog uticija duvana na ljudski organizam!
– fizičke aktivnosti uključiti u svakodnevnu rutinu – brza šetnja od 30 minuta smanjuje rizik od srčanog udara za 18 odsto!
– pravilna ishrana – dovoljno proteina, voća i povrća, manje ugljenih hidrata, koncentrovanih slatkiša i gickalica!
– pravilna regulacija krvnog pritiska – hipertenzija je uzrok 50 odsto bolesti srca i krvnih sudova.
– 80 odsto prevremenih smrtnosti može se sprečiti pravilnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću i izbegavanjem duvana!
SIMPTOMI
Statistika je neslavna. Ona pokazuje da će jedna od pet osoba starija od 40 godina imati srčanu slabost. Simptome, kao što su nedostatak daha, zamor, gušenje, vrtoglavica, ubrzan rad srca, pacijenti, ali i pojedini lekari, najčešće pripisuju starosti, bolestima pluća i drugim zdravstvenim stanjima. Stoga opominju podaci koji upućuju da će jedva polovina pacijenata sa srčanom slabošću preživeti samo pet godina nakon što im je postavljanja dijagnoza.
NAJVEĆA SMRTNOST
Kako u svetu, tako i u Srbiji, predočila je dr Sanja Đurin, bolesti srca iz godine u godinu odnose više od 50 odsto obolelih.
U Srbiji je, kako je istakla, u 2018. godini od bolesti srca umrlo 52.663 bolesnika, a to je 52 odsto ukupne smrtnosti od svih bolesti.
MERENjE PRITISKA I ŠEĆERA U KRVI
Na glavnom gradskom trgu je ekipa lekara 29. septembra organizovala preventivno određivanje nivoa šećera u krvi, merenja krvnog pritiska, visine i telesne mase, kao i indeksa telesne mase uz komentar i savet o njihovom značaju. Informacije su sugrađanima davali članovi tima: lekari opšte prakse, nutricionista i specijalista kardiolog.
U isto vreme, deca iz Predškolske ustanove su na Trgu crtala na temu zdravlja, dok su učenici osnovnih i srednjih škola imali priliku da čuju zašto je već u njihovom uzrastu od suštinskog značaja briga o zdravlju i uvođenje zdravih životnih navika. Akcija na Trgu obuhvatila je oko 250 građana i više od 300 dece od najmlađih do maturanata.
