Zarada kaska za potrošačkom korpom
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Kada je u pitanju nivo životnog standarda ljudi su na prvom mestu zainteresovani za obim lične potrošnje, odnosno za to koliko dobara mogu da obezbede pomoću dohotka kojim raspolažu. Viši standard postiže se ukoliko se omogući kupovina veće količine proizvoda i usluga.
Da se nalazimo u ekonomskoj krizi sugerišu i podaci Evrostata o obimu realnog prometa (korigovanog za inflaciju) u maloprodaji, odnosno o prometovanim količinama. Na nivou EU je u junu 2023. u odnosu na isti mesec prethodne godine došlo do pada obima realnog prometa u radnjama za 1,6%. Pri tome, on je iznosio 3,6% u slučaju hrane, pića i duvana, 1,3% kada su u pitanju automobilska goriva i 0,2% za neprehrambene proizvode. Među državama članicama, najizraženiji (među)godišnji pad obima trgovine na malo zabeležen je u Sloveniji (-15,7%), Estoniji (- 8,7%) i Mađarskoj (- 8,3%), dok su najveća povećanja registrovana u Luksemburgu (+ 16,3%), Španiji (+ 7,5%) i na Kipru (+ 6,5%).
U Srbiji je u toku prvih sedam meseci (januar-jul) 2023. godine u odnosu na isti period lane promet robe u trgovini na malo (korigovan za inflaciju) bio niži za 4,7%. Za toliko smo, količinski iskazano, kupili manje proizvoda i usluga. Pri tome, kod nas je u periodu 2014-2022. godina u kontinuitetu beležen rast ovog pokazatelja. To znači da su svake naredne godine, u poređenju sa prethodnom, građani u prodavnicama kupovali veće količine dobara. Po godinama taj rast je bio: 2,4% (2014), 1,6% (2015), 7,6% (2016), 3,9% (2017), 4,2% (2018), 9,9% (2019), 4,5% (2020), 10,5% (2021) i 5,9% (2022). Kada se ovi podaci imaju u vidu, potpuno je jasno zbog čega vlada opšti utisak da se u 2023. godini materijalni položaj ljudi pogoršao. Posle višegodišnjeg uzastopnog povećanja („od imati”) odjednom je došlo do smanjenja („do nemati”).
Inače, prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) u našoj zemlji već niz godina kaska za vrednošću prosečne potrošačke korpe. Pomenuti zaostatak nikako da se značajnije smanji – juna 2012. iznosio je oko 16.000, da bi juna 2023. godine bio 14.500 dinara.
Potrošačima na ruku nije išla ni inflacija koja se rasplamsala tokom poslednje dve i po godine. Naime, cene su u Srbiji u proseku porasle za čak 31% u julu 2023. u odnosu na januar 2021. godine. Naročita je nepogodnost to što su se u daleko većoj meri povećale cene osnovnih životnih namirnica na koje se u našoj državi troši veliki deo kućnog budžeta. Hrana je u julu 2023. u poređenju sa januarom 2021. bila skuplja za čak 51,9%, pri čemu su najviše poskupeli hleb i žitarice (41,3%), meso (48,5%), riba (41,4%), mleko, sir i jaja (58%), ulja i masti (46,3%), voće (45,3%), povrće (čak 79%), bezalkoholna pića (33,5%), kafa i čaj (44,1%) itd.
Neke upečatljive i zabrinjavajuće podatke koji ukazuju na to da ljudi sve teže žive izneo je u svom intervjuu u prošlom broju lista „Zrenjanin” i generalni direktor „BB trejda”. Potvrdio je da potrošači u ovom trgovinskom lancu kupuju manje količine, isključivo na akcijama/popustima, te da su orijentisani na podmirivanje osnovnih potreba. Osim što se pazare manje količine, najviše se prometuju proizvodi nižeg cenovnog ranga, odnosno lošijeg kvaliteta.
