Ko su heroji pandemije? Da li su to zdravstveni radnici? Odgovor je jasan, nisu! Nema potrebe za aplauzima i melodramom. Oni su se životno opredelili da služe drugima. Dakle, nisu profitno bili orijentisani. Otuda je nelogično stavljati nekog u zvezde samo zato što radi svoj posao. Primenjujući tu logiku, zašto onda ne aplaudiramo vozačima hitne pomoći, spremačicama… Njih stavljamo u zapećak, budući da nije baš popularno zastupati interese radničke klase.
Heroji vanrednog stanja su volonteri! Za razliku od lekara, oni su svoju plemenitu misiju ostvarivali bez novčane naknade. Crveni krst Zrenjanina je izračunao da su ovi ljudi, tokom 45 dana, prešli više od 3.500 kilometara i da su utrošili skoro 10.000 sati. To su parametri za divljenje! Vredno pomena je i to da je reč o mladima od dvadesetak godina.
Dok smo se svi mi (uključijući i autora ovih redova) krili na početku epidemije, najvitalniji deo stanovništva se stavio na raspolaganje Srbiji! To su ikone korone, a ne oni koji smo se krili iza funkcija, maski i interesa.
Da bih aplaudirao zdravstvenim radnicima, moraju najpre povratiti čovečnost. Ne smeju posmatrati ljude kao robu! To mogu ja činiti, jer sam diplomirao trgovinu. Poštovanje ćete povratiti tek nakon što plebs stavite u prvi plan. Do tada, promislite šta ste radili… No, uveren sam da dileme neće dugo trajati, jer počinje cirkus zvani Sveti Jovan… Publika je tu, željno čeka u redu…
