Polako, ali sigurno, izmiče nam 2019. godina. Svako od nas podvući će crtu i pokušati da je analizira na svim nivoima (od privatnog do poslovnog). Na sličan način bi trebalo da deluju i nacije. Time stvaraju temelj za projekcije iz kojih proizlaze konkretne strategije koje će primenjivati.
Objektivno posmatrajući Srednjobanatski okrug, mogli bismo reći da smo zaslužili jaku trojku (3). Zašto smo bili dobri? Postupali smo prosečno, niko nije štrčao. Vlast se ponašala kao bezlična masa, koja ni na šta ne reaguje. Opozicija se bavila sama sobom, a pojedini njeni članovi su davali suprotne izjave u rekordno kratkom roku. Novi Bečej i Žitište treba da budu najzadovoljniji. Nema tog domaćeg fonda koji oni nisu (is)koristili. Neretko smo čitali da su njihove projekte podržali različiti sufinansijeri (od Republike do AP Vojvodine). Saša Maksimović i Mitar Vučurević (sa svojim timovima) zaslužuju svaku pohvalu.
Zrenjanin se nalazi na prekretnici! Nešto poput, ni baba – niti devojka. Priča se o auto-putu, a ni projekta nema. Voda će da poteče, ali nikako. Najvažnija tekućina će, po svemu sudeći, postati predmet nadležnog novosadskog tužilaštva, budući da su naši zamenici državnog odvijetnika preokupirani delima vlastitih supružnika.
