Na delu Žitnog trga kraj pešačkog mosta dominira „Palata Dunđerski” koja je u vlasništvu Zemljoradničke zadruge „Zrenjanin”. Ona ima tradiciju dužu od sedam decenija, ali je sadašnji način organizacije i delovanja pokrenut 1990. godine.
Kako kaže direktor Darko Gavrilović, udruženo je 55 zadrugara koji su nosioci svih aktivnosti. To se odnosi na proizvodnju i promet žitarica (pšenica, kukuruz, suncokret). Uz njih, tu je i pedesetak stalnih kooperanata čiji se broj iz godine u godinu povećava. Zadruga ima 35 hektara sopstvenih obradivih površina. Za talno su zaposlena tri radnika.
– Naš osnovni zadatak je da objedinimo zadrugare koji obrađuju oko 1.500 hekara oranica i značajna su proizvodna snaga u ovoj proizvodnji. Osnovni cilj ovakvog rada i organizovanja je zaokružen ciklus od „setve do žetve i otkupa”. Smatram da smo na tom planu postigli najviše. Jer, naši zadrugari su u prilici da nabavlljaju pod povoljnim uslovima potreban repro materijal, seme, zaštitu i slično. Takođe, sve to na kraju, po povoljnim uslovima i uz veću sigurnost prodaju i naplate – ističe Gavrilović.
Dragan Cvetkov, jedan od zadrugara ima oko 120 hektara zemljišta. On naglašava da samo poljoprivrednici organizovani u ovakve celine mogu da budu zaštićeni na tržištu i da u svakom trenutku znaju sa čim raspolažu. – Sve drugo je nesigurno. To smo prepoznali i zbog toga naša Zadruga, posebno poslednjih godina, ima dobre rezultate – kaže Cvetkov.
Svetislav Seležan je prošle godine bio rekorder po isporučenim količinama pšenice, suncokreta, kukuruza i uljane repice. Ovih dana na Godišnjoj skupštini Zadruge, kada se bude usvajao budžet za ovu godinu, dobiće posebno priznanje.
– Za sve nas je od istorijskog značaja gradnja podnog skladišta. U taj posao smo krenuli pre dve godine. Na površini od jednog hektara podižemo silos za žitarice kapaciteta 1.400 tona. Očekujemo da prilazni put, elektronska vaga i objekat budu završeni do početka žetve. Tako ćemo imati svoj poslovni prostor, bez zakupa ostalih nameta koji opterećuju rad svakog paora – kaže Seležan.
Podno skladište nalazi se na Lazarevačkom putu, u neposrednoj blizini buduće obilaznice oko grada. Investica je vredna oko 400.000 evra. Podršku od 15 miliona dinara dali su resorno ministarstvo, odnosno Fond za razvoj zadrugarstva.
– Domaćinski radimo i pristupamo poslu. U prošloj godini, koja je bila izuzetno teška i nepovoljna za poljoprivredu zbog suše, Zadruga je ostvarila dobit od osam miliona dinara. To stavljamo u zajednički fond za dalja ulaganja – naglašava Dragan Cvetkov.
Zadrugari se uveliko spremaju za prolećnu setvu. Kažu da su nabavili veštačko đubrivo, seme i nešto zašitnih sredstava. Setva će biti skuplja za 20 do 30 odsto u odnosu na prošlogodišnju. Zrenjaninske paore više brine pad cena pšenice i kukuruza lanjskog roda što direktno utiče i na ovu proizvodnu godinu.
Ako se zna da nema više povoljnih setvenih kredita, onda je jasnije zašto su zemljoradničke zadruge poput „Zrenjanina” nužnost da poljoprivrednici u nestabilnim uslovima opstanu i dočekaju povoljnija vremena.
N. Božović
5OO MILIONA I OVE GODINE
Ministarstvo za brigu o selu i ove godine će raspisati konkurs za podsticaj i razvoj zemljoradničkih zadruga, poznat pod nazivom „Fond za razvoj zadrugarstva”. Predviđeno je da se raspodeli ukupno 500 miliona dinara.
Zadrugarstvo u Vojvodini ima tradiciju dužu od jednog veka. Po rečima Jelene Nestorov Bizonj, predsednice pokrajinskog Saveza, sada ima oko 450 aktivnih zemljoradničkih zadruga. U srednjem Banatu ističu se „Mrkšićevi salaši” iz Srpskog Itebeja, „Agroklek” iz Kleka, „Agrosoj” iz Neuzine. Desetak zadruga iz srednjeg Banata do sada je iz Fonda za razvoj dobilo podsticaje za obnovu mehanizacije, izgradnju podnih skladišta i slično.
