Potrebni su im pomoć, povoljni krediti i podsticaji
Poljoprivredni kolektiv „Veljko Lukić Kurjak” iz Lukićeva je tokom proteklih osam decenija preživeo brojne transformacije i organizacione promene. To je jedna od malobrojnih zemljoradničkih zadruga u ovom delu Banata. Nedavno je bila domaćin četvrte „Škole zadrugarstva”. Niz predavanja o tehnološkom napretku u agraru, unapređenju proizvodnje u voćarstvu i povrtarstvu održali su stručnjaci. Osim toga, učesnici i gosti slušali su o Zadruzi koja je bila i ostala nosilac razvoja Lukićeva.
– Obrađujemo oko 500 hektara njiva, od toga je 320 pod sistemom za navodnjavanje. To je sada, zbog izmenjenih klimatskih uslova posebno značajno u povrtarstvu. Međutim, veliki problem predstavlja skupa energija koju koristimo za napajanje. Za to smo ove godine izdvojili 17 miliona dinara. Kada bi se ostvario višegodišnji plan da se uvede električno napajanje, ušteda bi iznosila desetak miliona dinara – istakao je dugogodišnji direktor Zadruge Čedomir Spasojević.
Naglasio je i da je u kolektivu 27 stalno zaposlenih od kojih je veliki broj mladih ljudi. Takođe, sarađuju sa dvadesetak zadrugara koji obrađuju ukupno oko 120 hektara zemlje. Uz to, ZZ „Veljko Lukić Kurjak” ima i sopstvenu poljoprivrednu apoteku, savremenu mehanizaciju koja je na usluzi i zadrugarima.
O značaju takvih preduzeća za seosku sredinu govorio je Simo Salapura, gradonačelnik Zrenjanina. Naglasio je da je akcija „Da nam sela budu bliža” pre tri godine krenula upravo iz Lukićeva.
– Mi smo prva lokalna samouprava koja je u zadrugarstvu videla budućnost razvoja agrarnog, ali i drugog potencijala. Upravo zbog toga izdvojili smo ovih dana 722,9 hiljada dinara za pet novoformiranih školskih zadruga. Zajedno sa Pokrajinom prošle godine obezbedili smo novac za kupovinu traktora Poljoprivrednoj školi u Zrenjaninu. Krajnji cilj je da se zadružna ideja širi, te da se i na takav način promovišu i plasiraju proizvodi sa našeg i drugih područja – naglasio je Salapura.
U Vojvodini je registrovano 460 zadruga i u agrarnom kompleksu je 95 odsto ovih kolektiva. U srednjem Banatu ima još dobrih primera kao što su „Mrkšićevi salaši”, „Agroklek” i „Agrosoj”. Kako je rečeno, zadrugama je potrebna ozbiljnija pomoć oko reprograma dugova, dobijanja povoljnih kredita i podsticaja. To je posebno bitno zbog suše, niskih prinosa i cena, što je dovelo u pitanje dalji opstanak, posebno manjih proizvođača.
– Cilj „Zadružne škole” jeste da učesnike upoznamo sa primerima uspešne prakse. Takođe, razvoj međuzadružne saradnje pruža nove perspektive u poslovanju i širenju znanja i informacija – rekla je, između ostalog, Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine koji je bio organizator skupa.
Atila Juhas, državni sekretar u ministarstvu za poljoprivredu (inače iz Nove Crnje), odlično je upoznat sa navedenom problematikom.
– Agrarni budžet za narednu godinu je uvećan i sada iznosi 149,5 milijardi dinara što je 7,5 odsto ukupnog budžeta države. Predviđeni su brojni podsticaji. Među njima su i sredstva namenjena za zadružne i druge proizvodne celine u različitim oblastima poljoprivrede – naglasio je Atila Juhas.
N. BOŽOVIĆ
OD ULJANE REPICE DO GRAŠKA
Pod sistemom za navodnjavanje u zadruzi iz Lukićeva je oko 80 odsto ukupnh površina. Na njima će se i naredne godine ostvariti dve žetve. Naime, već je zasejano oko 100 hektara uljanom repicom, a 135 hektara je pod ječmom. Ostale povšine će zauzeti grašak.
HLADNJAČA I PROIZVODNI POGON
Problem zadruge u Lukićevu je nedostatak sopstvene hladnjače i manjeg proizvodnog pogona. To bi ovom kolektivu omogućilo poslovanje po sistemu „od njive do trpeze”. U petogodišnjem planu je izgradnja hladnjače i objekta za preradu povrća i voća.
