Život protiv statistike

Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Uprkos tome što se u maju 2024. u Evrozoni očekuje rast međugodišnje inflacije (nivo cena u nekom mesecu tekuće u poređenju sa istim prethodne godine), Evropska centralna banka (ECB) se ovih dana odlučila za popuštanje monetarne politike. Doduše kozmetičko, budući da je referentna kamatna stopa smanjena sa 4,5% na 4,25%. Ovo relaksiranje deluje kao veoma oprezan potez (gotovo stidljiv). Utisak je da je odluka doneta više pod uticajem višemesečnih najava stabilizacija cena, tj. da nema realnog uporišta. Ranije ECB nikada nije snižavala ključnu kamatnu stopu kada je međugodišnja inflacija iznosila više od 2,2%. Ovoga puta to je učinjeno u uslovima kada je ona iznad ove vrednosti (2,6% u maju) i kada raste u odnosu na prethodna dva meseca (2,4% u martu i aprilu).
Imajući u vidu da je privredni rast u EU na vrlo niskom nivou (0,6%), moguće da je prevagnula rešenost da se spreči recesija. Teško da će ovo minimalno smanjivanje kamatne stope poslati željeni signal privredi i potrošačima kako bi se podstakli proizvodnja i potrošnja. Dinamiziranje ekonomske aktivnosti bi moglo da se očekuje tek kada novac značajnije pojeftini, a to znači da ključna kamatna stopa treba da spadne na nivo od 1 do 2%.
Narodna banka Srbije (NBS) od jula 2023. drži referentnu kamatnu stopu na nivou od 6,5%.
S obzirom na to da je zvanična međugodišnja inflacija u našoj državi trenutno oko 5%, te da je još uvek iznad gornje granice u okviru planiranog cilja (1,5% – 4,5%), ne treba očekivati značajnije popuštanje monetarne politike u Srbiji.
Osnovna poruka je da će režim skupog novca i dalje biti na snazi. Ovo je logično postupanje ukoliko se ne želi novi cenovni bum. Nažalost, građani se svakodnevno suočavaju sa velikim odstupanjem između zvanične inflacije (koja se metodološki obračunava na odabranom uzorku proizvoda i usluga) i poskupljenja dobara koje zaista kupuju. Dovoljno je samo da uporede fiskalni računi iz prodavnice u kojoj redovno nabavljaju osnovne potrepštine. Primetne su razlike u intervalu od jedne godine. Sve više na važnosti dobija izreka: „statistika naša dika, što poželiš – to naslika”.
U periodu od marta 2021. do marta 2024. godine ukupan rast opšteg nivoa cena je iznosio oko 35,5%.. U metodološkom smislu u pitanju tačan podatak o zvaničnoj inflaciji. Međutim, životna statistika prosečnog građanina je mnogo surovija. Na primer, trgovci kafe najavljuju drastično povećanje cena. Sa „hladnim tušem” suočavaju se i turnisti koji ovih dana kreću na put. Zatiče ih skuplji smeštaj (u Grčkoj 20%), kao i skuplje putarine u celom regionu.
Za potkrepljivanje ove tvrdnje poslužićemo se zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, ovoga puta o prometu u trgovini na malo. Oni pružaju informacije o tome koliko su građani trošili u prodavnicama za dobra i usluge kojima zadovoljavaju svoje tekuće potrebe.
U istom periodu (mart 2021 – mart 2024.) zabeležen je kumulativan rast prometa od 24% u stalnim cenama (izražava rast prometovanih količina), dok je u nominalnom izrazu on povećan za 68,5%. Razlika od 44,5% je znatno veća od oficijalne inflacije, što samo potvrđuje hipotezu da se prilikom njenog obračunavanja ne koriste proizvodi i usluge koje većina građana koristi.