„ZMAJIĆ OGI” ODUŠEVIO NAJMLAĐE ZRENJANINCE I POSLAO VAŽNU PORUKU

Roditeljska ljubav i briga ne poznaju granice

Sa bajkama se susrećemo u najranijem dobu. Tada nam se otvaraju vrata fantastičnih svetova i predela mašte koja ostaju trajno utkana u nas. Upoznajemo vile, veštice, vitezove, čarobnjake i druga natprirodna bića, a jedno od njih se izdvaja i posebno pamti. To je zmaj.
Prema rečima Veselina Čajkanovića, našeg najpoznatijeg etnologa, istoričara religije i mitologa, reč je o stvorenjima ambivalentne prirode. To znači da mogu biti i dobri i zli. Pojavljuju se u mitologijama brojnih naroda, a njihov izgled varira. U književnim delima, na slikama i drevnim spomenicima prikazivani su kao velike zmije ili gušteri sa krljuštima po telu, kandžama, krilima i oštrim zubima. Njihova glavna odlika, veli Čajkanović, jeste da bljuju vatru.
U „Rečniku simbola” stoji da je zmaj opaki protivnik kojeg treba poraziti, čuvar blaga, a u nekim varijantama i eliksira besmrtnosti. Na širem planu oličenje je snage, moći, vladavine, kružnog poretka sveta, početka i kraja. Neretko predstavlja božanstvo Sunca, vode, zemlje.

IZAZOV JE RADITI PREDSTAVU ZA DECU

Šta se desi kada jedno šareno jaje sasvim slučajno zaluta u dom jednog dečaka i kada se iz njega izleže pravi mali zmaj, tema je nove predstave „Zmajić Ogi” koja je oduševila brojne mališane. Premijerno je izvedena 29. februara na Lutkarskoj sceni Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”. Maestralni Jovan Denis Caran, oslanjajući se na legende i bajke, napravio je priču po meri svakog deteta, ne zaboravljajući ni roditelje koji će se podsetiti najvažnijih životnih lekcija.
Danilo Mihnjević, lutkar sa decenijskim iskustvom, sa Caranom sarađuje od prvog angažmana. Po njemu, on je reditelj koji upravo ovaj tip predstave postavlja na genijalan način, veselo, šarmantno i uvek sa ozbiljnom porukom. Mihnjević je prošao kroz šaroliku plejadu likova, od negativaca do onih koje deca vole i pamte. Objasnio je koliko mu je bilo zahtevno da ovog puta dočara život kućnog ljubimca Džekija.
– Ovakve uloge su uvek izazovne iz više razloga. Nedostatak teksta koji objašnjava, odnosno upućuje na određene situacije morate nadomestiti animacijom lutke, a ona mora biti jasna i povezana sa onomatopejom. U ovom slučaju to nije samo puka imitacija zvukova bez ikakve logike, već precizno osmišljena glasovna radnja kojom sam pokušao da dočaram razuman ljudski govor. Ukratko, kako bi pas racionalno razgovarao sa ljudima. Komad je prilagođen najmlađima, samim tim izazov je veći, jer je i potreba za jasnoćom veća – rekao je Mihnjević.

POVERENJE ANSAMBLA JE KLJUČNO
Ana Čupić je novo lice i pojačanje Lutkarskom ansamblu od oktobra 2023. godine. Publika ju je upoznala u „Čudnovatim zgodama Šegrta Hlapića” rediteljke Vjere Vidov. Iako mlada, samouvereno vlada scenom i lutkama. Zrenjaninci od nje tek mogu očekivati velike uloge i uspešnu karijeru. Glumu je diplomirala pre tri godine na Akademiji umetnosti u Beogradu u klasi profesora Tihomira Stanića i reditelja Milana Neškovića.
– Kada sam prvi put dobila priliku da pogledam lutkarsku predstavu zrenjaninskog pozorišta bila sam fascinirana. Pomislila sam kako bi bilo divno naučiti taj zanat. Drago mi je što sam u tome i uspela. Sarađujem sa divnim kolegama od kojih sam za vrlo kratko vreme dosta toga naučila.
Zmajić Ogi je moj prvi veliki lutkarski „zadatak”. Put od prvog susreta Ogija i mene, pa do same premijere, bio je zahtevan. Ipak, ponosna sam na krajnji produkt koji ne bi bio takav da nije bilo podrške i poverenja ansambla. Naravno, moj posao se ne završava ovde. Svakim novim igranjem trudiću se da ono bude bolje od prethodnog. Mislim da ova predstava ne nosi poruku samo mališanima, iako je njima namenjena, već svima nama, a to je da su istrajnost i vera u sebe najvažniji – istakla je Ana Čupić.

Sa njom je saglasna i Tatjana Barać. Prema njenim rečima, komad razvija dečju maštu i ima srećan kraj, što je prikladno za njihovu psihu u današnjem vremenu. Likovno je takođe interesantan, jer budi još veću maštu.
– Kao i u svakoj priči, bajci, životu, uvek postoji neka zloća. U ovoj je to ptica kukavica, koja je i napravila čitavu zbrku podmetnuvši drugo jaje… Nju igram ja, što znači da sam ovog puta negativac. Jovan Caran je sjajan glumac, pisac, reditelj. Vrlo je lepo, interesantno i dragoceno raditi sa njim. Tako je bilo i ovog puta – poručila je Tatjana Barać.

Miroslava Malbaški
Foto: Uroš Stepanov