Dok je strpljivo pozirao fotoreporteru lista „Zrenjanin” na gradskom trgu, dan nakon što je stigao iz Australije, mladi teniser Zoran Ludoški otpozdravljao je prolaznicima koji su se javljali da mu požele sreću na narednim takmičenjima. Član Galeba koji u junu puni 18 godina, učešćem na juniorskom grend slemu privukao je mnogo pažnje jer je prvi Zrenjaninac kome je to pošlo za rukom. Debitovao je pobedom, a u drugom kolu ga je savladao 15. nosilac.
– Nisam baš zadovoljan svojom igrom. Dobro sam trenirao, ali to nisam najbolje pokazao na terenu. U prvi meč sam lošije ušao, imao sam veću tremu nego inače, a nisam osetio olakšanje ni nakon prve pobede. Mislim da nisam dao ni 50 odsto svojih mogućnosti. Ali, imao sam dobre šanse, recimo set loptu u drugom meču – priča pulen trenera Nikole Mojsina, sada 52. junior sveta.
U Australiji se susreo sa novim okolnostima, kao što je više publike, elektronsko čitanje linija, pokrivenost terena kamerama.
– Ljudi se kreću pored terena, dobacuju, snimaju. Kada navijaju, osećaš da moraš da odigraš dobro da ih ne izneveriš. Morao sam da se naviknem i na to da se loptice menjaju posle 7. ili 9. gema, a ne kao kod nas tek u trećem setu kad se već istroše – objašnjava Zoran.
Svestan je da je u Australiji stekao iskustvo koje će mu olakšati nastupe na takmičenjima vrhunskog nivoa.
– Lepo je kada vidiš da si među najboljima u sportu. Motiviše me da gledam dobre igrače kako treniraju. Shvatio sam da juniorski tenis uopšte nije daleko od seniorskog. Razlika je u fizičkoj snazi i u „glavi” – opisuje član Galeba.
Srećan je što je uspeo da pogleda dva meča i svedoči pobedi sedmog tenisera sveta Feliksa Ože Alijasima. Nažalost, svog najdražeg igrača Novaka Đokovića nije mogao da bodri jer se sa igračkom propusnicom ne može na dva najveća stadiona. Zoran sada trenira u klubu „Sportlend” u Novom Sadu. Tamo je imao najbolje predsezonske pripreme u karijeri.
Kako kaže, plan turnira za celu godinu ne može da sačini. Bez stabilnog finansiranja, to zavisi samo od njegovih rezultata, što jeste opterećujuće. U prvoj polovini godine namerava da igra na najvećim juniorskim turnirima kako bi poboljšao plasman na listi. Od toga mu zavisi da li će moći da dobije specijalne pozivnice za jača seniorska takmičenja. To bi mu olakšalo proboj na profesionalnu scenu. Na te pozivnice mogu da računaju Zoranovi vršnjaci iz razvijenijih zemalja u kojima se održava veliki broj takvih turnira (čelindžera).
– Zbog toga ću se truditi da završim godinu u top 10 juniora na planeti – konstatuje mladi sugrađanin, koji će u maju najverovatnije nastupiti na Rolan Garosu.
