Život je u literaturi neukrotiv iako je, prividno, u koricama knjige, zauzdan
Prvu zbirku pripovedaka, „Samoća”, objavio je 1972. godine, prvi roman, „Skok u nesanicu”, 1985. U međuvremenu je pisao pesme, romane, pozorišne kritike, eseje…, i sabirao ih u knjige. Očekivano je to od našeg sugrađanina Zorana Slavića (1945) nakon završetka Filološkog fakulteta u Beogradu, uspešne novinarske karijere, nekadašnjeg urednika kulturnog programa Radio televizije Novi Sad. Za njega kažu da je radoholik, a potvrda su mnogobrojni naslovi… Najnoviji je „Ostrvo, povratak traje”, roman u izdanju zrenjaninske „Agore” i Narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin”.
Dug je i uzbudljiv put u priči koja prati sudbinu Slavena Marića, profesora u Beču, kao i njegovih rođaka od Zrenjanina, gde je nekada živeo, do Beograda, Beča i Dalmacije – Vis, Komiža, Split, Knin, Obrovac, Ćepin, Hvar, sve do Španije, italijanskog ostrva Lampeduza…
– Itinerer ovog romana, književni prevashodno, kroz geografiju, vreme i emocije, prati zamišljeno putovanje glavnog junaka kroz sopstveno pamćenje, porodičnu genezu, epohe i ratove, iz metastabilne lične egzistencije i kulturološke uznemirenosti, neminovno pretpostavlja javljanje mnogih destinacija, toponima, istorijskih i porodičnih događaja, kao i socijalnih i psiholoških petlji, tesnaca, provalija ili otkrića. Sudbina oca i sina, Srba iz Hrvatske, odnosno Dalmacije, i nestalog dede neminovno iziskuje ovakvu sruktuiranost romana.
Ali, glavni junak romana „Ostrvo, povratak traje” ne dolazi i odlazi sam, već sa svojim alter-egom Goranom Bogdanom. Nižu se (ne)verovatne činjenice kakve su u životu, uglavnom, još neverovatnije. Gde se „skrio”, a gde se pojavljuje glas autora?
– Život je i u literaturi neukrotiv, iako je prividno koricama knjige zauzdan. Književnost ga samo zgušnjava, ubrzava ili ponavlja, pokušava da iz njega izdvoji suštastveno. Autor ovog romana, polazeći od lične uspomene i emocije, koristeći zavidnu količinu dokumenta, iz kojih izdvaja one sa književnim potencijalom, na putovanje kroz magmu ličnog porekla polazi sam, jer su takve potrage izrazito personalne. Njegov romaneskni alter-ego Goran Bogdan uveden je u priču najviše iz razloga da se izbegne „svemoćnost” pripovedača jer ovaj lik/dvojnik izrekom priznaje da „izmišlja” događaje tamo gde izostanu dokumenti. Za razliku od „glavnog” junaka koji, navodno, ispisuje faktografiju.
„Ujed vremena” i „Valter Benjamin u međugradskom autobusu”, na izvestan način, obrađuju deo sličnih tema, na široj „mapi”, dok je ovaj, novi zaokupljen porodičnim i ličnim okolnostima i emocijama. Koja su i kakva dalja traganja, preispitivanja i moguća ishodišta, s obzirom da povratak do Ostrva traje…?
– U prethodnim romanima zaista je fokus pripovedanja usmeren ka invazivnom i nasilnim delovanjem društvenih lomova i erupcija (ratovi u bivšoj Jugoslaviji) na pojedinca i porodicu. U „Ostrvu”, koje sam pisao u relativno stabilizovanoj geopolitičkoj klimi, pokušao sam da saberem sve ono što je u mom romanesknom prtljagu (pre)ostalo od intimnog života junaka. Ovog trenutka osećam potrebu da se osvrnem na drugi smer porodičnog lanca Slavena Marića – na sudbine Batanjskih koje vode do Temišvara, Malog Bečkereka i Batonje.
I magija pozorišne stvarnosti pretočena je u knjigu, pa tako i knjiga nastavlja da bude magija, odolevajući novim tehnologijama, primerenoj stvarnosti.
– Rekao bih da je preciznije i bolje reći da neuništiva sama magija zapisivanja, rečima i rečenicama, poezija, proza, esej, putopis i sl. Dok je knjiga ipak samo „pakovanje” i forma u koju se većem delu istorije civilizacije smeštaju ingeniozni rezultati književne imaginacije. Današnji alternativni formati u kojima se pojavljuju književna dela (elektronski, digitalni i sl.) samo iziskuju promenu naše čitalačke rutine… Klasična knjiga je, ipak, samo naša dugovečna, slatka ljubav.
Književna scena Srbije i Zrenjanina danas se, često, neprimereno, naziva „provincijom”?
– Kultura ovog grada je od ukupne lokalne stvarnosti najmanje provincijalna. Tekuća književna scena je na visokom nivou. Ona je, možda, jedino u zaostatku za „zlatnim dobom” koje su obeležili jedan Despotov, Zubac, Tucić, Aćin… Uskoro izlazi iz štampe i Zbornik banatskih pisaca. Šta preporučujete čitaocima?
– Ovaj zbornik pisaca iz Srednjeg Banata donosi jedan širi uvid i u autore koji do sada nisu bili poznati široj čitalačkoj javnosti. Takođe, u zborniku ADRESE IZ SREDNjEG BANATA, zastupljeni su i pisci eseja, kritika, književnih studija, prikaza, novinari… što širi horizont savremene regionalne književnosti.
