Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
U Srbiji se skoro dve decenije kao osnovni instrument za privlačenje stranih direktnih investicija (SDI) koriste subvencije. Pomoću njih je u mnogim gradovima i opštinama rešen problem velike nezaposlenosti nakon propalih privatizacija.
Međutim, malo pažnje se posvećivalo dugoročno važnijim efektima SDI, kao što su transfer znanja/tehnologije, osnaživanje lokalnih malih i srednjih preduzeća (MSP) na bazi uključivanja u lance snabdevanja itd. Stoga su u nekim sredinama ulagači iz inostranstva postali najveći poslodavci i neretko osnovna razvojna poluga čitavih područja. Osim pozitivnih kratkoročnih efekata u pogledu zapošljavanja, ovakva strategija sa sobom je donosila i uvećan rizik usled preterane zavisnosti od jednog ili nekoliko preduzeća. Nešto slično se odigra(va)lo i u Zrenjaninu pre petnaestak godina.
Od 2007. godine u Gradu se nalazi sedište poznatog nemačkog preduzeća „Drekslmajer” koje se bavi proizvodnjom električne i elektronske opreme za motorna vozila. U jednom periodu svog investicionog ciklusa ova kompanija je od države koristila paket finansijske podrške u iznosu od oko četiri miliona evra za zapošljavanje 800 radnika (5.000 evra po jednom novom radnom mestu). Tada predviđena ukupna vrednost ulaganja ove korporacije bila je oko šest miliona evra. Preduzeće je ubrzo postalo jedan od najvećih poslodavaca u regionu. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u 2018. godini prosečan broj zaposlenih je bio 6.251, što je bilo čak 17,8% od ukupnog broja radnika u Zrenjaninu.
Ipak, danas je značaj ove firme za lokalnu privredu „prepolovljen” (u bukvalnom smislu reči) u odnosu na period pre pandemije. Usled globalnih privrednih kretanja usledio je period konstantnog otpuštanja radnika (2018-2023), tokom kojeg je njihov broj u ovoj fabrici smanjen za 3.178, odnosno čak za 51%! Tako je prosečan broj uposlenika u toku prošle godine bio 3.073, što je bilo samo 7,9% od njihovog ukupnog broja u Gradu. U istom razdoblju, u Zrenjaninu je broj zaposlenih povećan za 3.707 radnika, sa 35.185 (u 2018.) na 38.892 (u 2023.). Proizilazi da je lokalna ekonomija uspela da amortizuje udar koji je doživela usled otpuštanja u „Drekslmajeru”.
O daleko manjem značaju koji ova firma ima za Zrenjanin svedoče i podaci o njenom udelu u prihodima gradske kase. Može se izračunati da su porezi na zarade koje je plaćao „Dreks” učestvovali sa 6,6% u ukupnim prilivima lokalnog budžeta u 2018. godini, da bi se to u 2023. spustilo na 3,6%. Isto tako, pre pet godina poslovni prihodi navedene firme bili su za oko 1,8 puta veći od prihoda i primanja budžeta Grada, da bi u 2023. godini taj odnos opao na 1,07.
Preporuka za one koji će biti u prilici da vode Zrenjanin u narednom periodu je da kontinuirano rade na smanjivanju zavisnosti od bilo kog pojedinačnog preduzeća. Takođe, trebalo bi diversifikovati sektorsku strukturu, budući da različitost u delatnostima smanjuje rizik da se ciklična kretanja u nekim granama direktno odražavaju na performanse gradske ekonomije. Neophodna fleksibilnost bi se, između ostalog, mogla obezbeđivati i putem veće zastupljenosti domaćih preduzeća koja posluju u inovativnim sektorima, jer se ona lakše prilagođavaju promenama.
