Zrenjanin (ni)je pametan grad?
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Danas oko 56% svetske populacije (blizu 4,4 milijardi ljudi) živi u gradovima. U skladu sa očekivanjima da će se trend kretanja iz ruralnih u urbane sredine intenzivirati, procenjuje se da će se do 2050. godine navedeni udeo povećati na čak 70%. Prednosti koje donose digitalne tehnologije trebalo bi da se koriste sa ciljem da se unapredi blagostanje urbanog stanovništva. Zagovornici koncepta „pametni grad” (smart city) nastoje da iskoriste dostupne informatičke tehnologije i alate kako bi urbane sredine učinile „uslužnijim” za svoje žitelje.
Tehnologija pametnog grada omogućava donosiocima odluka da komuniciraju sa korisnicima (građanima i privredom) i lokalnom infrastrukturom u realnom vremenu i da tako prate različite aktivnosti. Moderna područja koriste različite vrste digitalnih metoda, alata i senzora za prikupljanje i obradu podataka koji služe za kvalitetnije upravljanje različitim sistemima kao što su saobraćaj, grejanje, snabdevanje električnom energijom, komunalne delatnosti, škole, bolnice…
Veoma važan element pametnih gradova jeste i participacija građana u procesu donošenja odluka. U tom smislu, potrebno je da se žiteljima omogući pristup informacijama putem sistema otvorenih podataka koji bi sadržali relevantne činjenice o načinu funkcionisanja života u gradu, poslovanju javnih preduzeća, usvojenim dokumentima i sl.
Primena ovog koncepta u urbanom razvoju u Srbiji je na relativno niskom nivou, ali je dosta urađeno, posebno nakon pandemije korona virusa. Na primer: senzori koji navode vozače na parking mesto, digitalno praćenje popunjenosti kontejnera, daljinsko detektovanje kvara na vodovodnoj ili kanalizacionoj mreži, sistemi koji očitavaju potrošnju energije…
U Nacrtu plana razvoja grada Zrenjanina za period 2023-2030. godina u različitim oblastima se prepoznaje značaj digitalizacije procesa i aktivnosti koji su u nadležnosti lokalne samouprave. Reč je o jasnom opredeljenju da razvojna orijentacija bude u skladu sa aktuelnim trendovima u Evropi. Konkretno, u navedenom planu se predviđa digitalizacija: saobraćajne signalizacije, javnih parkinga i rasvete, usluga i korisnih informacija u vezi sa javnim prevozom, brojila za protok vode u domaćinstvima i u privredi i drugo.
Vredan pažnje je i predlog da se nastavi sa digitalizacijom rada u sistemu jedinice lokalne samouprave, što se u najvećoj meri odnosi na dalji razvoj Geografskog informacionog sistema (GIS-a), unapređenje postojećih i uvođenje novih usluga elektronske uprave, kao i na pružanje tehničke (elektronske) podrške mesnim zajednicama. Nije propuštena prilika da se među visoko rangirane ciljeve uvrsti i digitalizacija kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva, kao jedna od veoma zastupljenih oblasti u modernim obrascima lokalnog ekonomskog razvoja.
