Otkad se otvorio tržni centar na obodu grada priča se o lošem uticaju tog poteza na biznise u glavnoj ulici. Često se u njemu pronalazi razlog sve većeg broja praznih lokala i propadanja poslova.
Međutim, da je u pitanju širi problem upućuje činjenica da centralnu gradsku zonu napuštaju i zakupci čije delatnosti nisu tipične za tržne centre. Tako je, na primer, iz Kralja Aleksandra Karađorđevića nedavno izmeštena poslovnica NLB banke. Prostor koji je napustila Jubanka već šest godina je prazan, sve češće se zatvaraju i manje trgovine i ugostiteljski objekti.
Iz glavne ulice ne odlaze samo zakupci. Prodavnica nameštaja „Simpo” zatvorena je, uprkos tome što je objekat u kojem se salon nalazio u vlasništvu Kompanije, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.
Iako vlasnici lokala tvrde da zainteresovanih za zakup u pešačkoj zoni ima, u užem centru grada u ovom trenutku izdaje se više od 15 poslovnih prostora.
NE ŽELE POSREDNIKE
Vlasnici lokala često se odlučuju da zainteresovane pronađu sami. Ukoliko su u pitanju veći prostori, uglavnom im je namera da ga izdaju bankama jer u njima vide najbolje i najpouzdanije platiše, kažu iz agencije za nekretnine „m2 Gsigma”.
– Sa jedne strane vlasnici ne žele da agencije znaju za koliko izdaju lokale, a sa druge strane ne žele da plaćaju proviziju. Zbog toga retko traže našu pomoć – objašnjava Danijela Radovančev, vlasnica Agencije.
Zgrada nekadašnjeg „Gvožđara” jedan je od objekata koji je nedavno ostao prazan. Nakon što su u njoj bile smeštene Državna hipotekarna banka, Kontinental i NLB banka, prostor se ponovo izdaje. Kako saznajemo, zainteresovanih ima.
– Lokal je pogodan za trgovinu i pružanje usluga. Važno nam je da izaberemo kvalitetnog zakupca, koji će u njemu biti dugi niz godina. Imali smo dosta ponuda koje nismo uzeli u obzir. U pitanju su bile trgovinske delatnosti – kaže Boban Pandurov, zadužen za komunikaciju sa klijentima u ime vlasnika.
Dodaje da potencijalne zakupce zanima površina lokala, da li je na jednom ili više nivoa, period zakupa i cena, koju nije želeo da otkrije za naš List. Ističe da je moguće da se poslovni prostor podeli na celine i ima više delatnosti.
PRIVUĆI SUGRAĐANE
Da zainteresovanih za iznajmljivanje lokala u centralnog gradskoj zoni ima, potvrđuje nam i Radovan P. koji poslovni prostor izdaje već desetak godina. Kako kaže, situacija se u tom periodu nije menjala i pronalazak zakupaca nije problem. Uglavnom su u pitanju ugostiteljske delatnosti ili prodaja.
– Ljudi procenjuju da je to nešto što bi u centru grada moglo da opstane. Međutim, primetno je da je Zrenjanin osiromašen grad, narod je apatičan, pa se oseća neko mrtvilo. To uviđaju i ljudi koji pokreću biznis, zatim i ja koji izdajem lokal – kaže Radovan P.
Kako objašnjava, da je više preduzetnika i da grad ima malo više para, lokali u centru ne bi stajali prazni. Opstanak biznisa podrazumeva da vlasnici budu u mogućnosti da plate troškove zakupa, radnike i izmire sve ostale obaveze.
– Materijalna situacija utiče na raspoloženje ljudi. U toku nedelje centar grada je uveče pust, pa ugostitelji radnim danima izuzetno slabo posluju. Dobra ideja bila je organizovanje Korzo festa preko leta. Kada bi se dodala još neka dešavanja i koncerti, centar bi oživeo – veruje naš sagovornik.
J. Šormaz
BRZO IZDAVANjE
Gradska stambena agencija upravlja sa 234 lokala, od čega je u zakupu 140. Poslednji oglas za izdavanje poslovnog prostora bio je u maju ove godine. Tada su ponuđena četiri lokala, od čega su izdata tri, poručuju iz Gradske stambene agencije (GSA).
– Poslovni prostori se brzo izdaju, posebno na atraktivnim lokacijama. Najduže traje njihovo privođenje nameni. Lokali koji su u upotrebi su u dobrom tehničko-higijenskom stanju. Na delu poslovnih prostora trenutno su u toku radovi na tekućem održavanju radi otklanjanja nedostataka – objašnjava Dragomir Radovanac, v.d. direktora GSA. Dodaje da neizdati lokali ne zadovoljavaju u potpunosti tehničko-higijenske uslove i zahtevaju tekuće ili investiciono održavanje. Cena zakupa određuje se u skladu sa zakonima, prikupljanjem pismenih ponuda i licitacijama u postupcima javnog nadmetanja. Zavisi od orijentisanosti lokala na glavnu ulicu, kvadrature, spratnosti i vrste prostorija, objašnjavaju iz GSA.
