Zrenjanin je grad koji je na svojoj kulturnoj mapi pozicionirao važne manifestacije po kojima je postao prepoznatljiv. Slovi za grad horova. Sve češće ga nazivaju i centrom duvačkih orkestara. Ne manjka mu ni vokalnih solista koji muzikom osvajaju svet. U poslednjih pet godina je uspeo da stvori poseban fenomen i brend. Reč je o Zrenjaninskoj filharmoniji koju od 2014. sa velikim uspehom vodi maestro Roman Bugar, magistar violine. Prema njegovim rečima, ovo je najstarija filharmonija u Srbiji, starija čak i od Subotičke i Beogradske. Osnovana je davne 1899. godine na inicijativu tadašnjih umetnika, amatera.
Ono što odlikuje današnju Filharmoniju su koncerti koji svaki put privlače sve veći broj publike. Poslednji, održan u septembru u Gradskoj bašti povodom velikog jubileja – 200 godina od izgradnje gradske kuće, a prvi nakon osmomesečne pauze uzrokovane korona virusom, pokazao je koliko našim sugrađanima nedostaje kulturnih dešavanja sa jedne, i koliko sa druge strane podržavaju i cene rad ove značajne muzičke institucije. U prilog tome je i podatak da su karte, koje su se delile „planule“ u roku od 15 minuta. KONCERT UZ SVE MERE
– Siguran sam da smo imali 4.000 karata, sve bi bile podeljene. Toliko je bilo interesovanje. Uz sve epidemijske mere sviralo je dvadesetak vrsnih muzičara, što je samo deo sastava. Repertoar je bio miks svega što smo izvodili, sa akcentom na domaću i stranu filmsku muziku. Primetili smo da je publika najviše voli. Ištampali smo 500 karata što je bio dozvoljeni limit i podelili ih na različite načine, kako bi svi imali priliku da do njih dođu – ističe Roman Bugar. – Mnogi se pitaju zašto je to tako? Zrenjanin je mala sredina gde kulturnih dešavanja ima, ali nema megalomanskih projekata kao što je Filharmonija, koja kada je kompletna broji i do 70 izvođača u zavisnosti od koncerata i složenosti programa. Čine je ne samo najkvalitetniji muzičari iz grada ili Vojvodine, nego iz svih delova Srbije. Da bi se jedan ovakav sastav držao na okupu potrebno je mnogo truda, zalaganja, odricanja, ali i drugih činilaca u organizaciji. Finansijska podrška je posebno važna jer sve ovo košta. Mnogo je karika koje treba da se povežu u ovom našem lancu kako bi sve bilo na vrhunskom nivou. Zrenjaninci sve to vide, cene, prate naš rad i upravo su koncerti za koje se traži karta više rezultat toga – objašnjava naš sagovornik.
ZRENJANINCI NAS ZNAJU
Sa Filharmonijom su pevali vrhunski solisti od kojih su mnogi svetska imena poput Zrenjaninaca Bele Mavraka i Željka Lučića, zatim Ljubomir Popović, Ana Aleksić Šajrer, Vesna Đurković, Višnja Radosav Popov, ali i Mirna Radulović, Davor Jovanović, Jadranka Jovanović, Bora Dugić, Marko Luis, Bojana Stamenov, Nevena Božović, Jelena Tomašević i mnogi drugi. Dirigentska palica bila je u ruci maestra Mikice Jeftića i Fedora Vrtačnika. Bugar podseća da je Filharmonija ponovo „stala na noge“ 2014. razumevanjem i zalaganjem tadašnjeg gradonačelnika Čedomira Janjića, i uz podršku Pokrajinskog sekreterijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Osvežena, u novom i kvalitetnom sastavu otvorila je rekonstruisani Trg slobode 2015. godine na „Danima piva” što je i bila prekretnica.
– To je bio prelomni trenutak. Svirali smo klasičnu muziku, operske arije i Štrausove valcere. Publika je tada dobila priliku da nas upozna. Imao sam predrasude kako će to izgledati i nisam verovao da će doći između dve-tri hiljade ljudi. Važne su i 2017. i 2018. kada smo svirali domaću i svetsku filmsku i muziku iz serija koje su naprosto oduševile i „kupile“ naše sugrađane. Danas imamo situaciju da svaki Zrenjaninac zna ili je barem čuo za Filharmoniju i njene uspehe, a na koncertima nas sluša nekoliko hiljada ljudi – konstatuje Bugar.
Prema njegovim rečima, ovome je prethodilo okupljanje male grupe ljudi iz Zrenjanina i okolnih orkestara (Novi Sad, Beograd). Za dve probe spremili su celovečernji koncert operskih arija i uvertira, i održali koncert u našem teatru. Već tada se tražila karta više. Za pet godina trajanja, Filharmonija je raznovrsnim repertoarom otvarala „Dane piva“. Organizovala je i novogodišnje koncerte koje sugrađani posebno vole. Nekoliko puta su „punili“ sale Kulturnog centra, Narodnog pozorišta, Baroknu salu gradske kuće, i svaka od njih je bila premala da primi sve zainteresovane.
– Bilo da se karte za naše koncerte naplaćuju ili ne, uvek smo „rasprodati“ do poslednjeg mesta. Najveći izazov kojeg sam se plašio i koji nisam želeo da prihvatim bila je Kristalna dvorana. Došla je kao kruna svih nastupa. To je bio koncert povodom obeležavanja stogodišnjice od oslobođenja grada u Prvom svetskom ratu. Bili smo u punom sastavu. Uz nas su bili i svi zrenjaninski horovi. Najavljivali smo to kao spektakl, a sudeći po prepunoj dvorani to smo i ostvarili. Ovu godinu započeli smo novogodišnjim koncertom u istom prostoru. Tada smo obeležili i naš jubilej 120 godina od osnivanja, a danas smo brend grada – sa ponosom ističe Roman Bugar.
Treba napomenuti i da je Narodni muzej organizovao nekoliko koncerata na kojima su svirali zrenjaninski, manji ili veći muzički sastavi. Publika je, poštujući sve propisane mere, uz nošenje maski, uživala u nastupu ansambla „Nova Barselona“, „Istanbul night“ i mnogih drugih. Nije izostao ni najpopularniji Horski festival „Slobodan Bursać“.
Miroslava Malbaški
KONCERT KOJI MI NEDOSTAJE
– Ne postoji deo naših života koji nije zahvaćen posledicama korona virusa. Prioritet jeste briga o sopstvenom zdravlju i zdravlju drugih, ali kao neko ko dolazi iz sveta kulture, zaista osećam zabrinutost i zbog situacije na tom polju. Još pre korone, u našem gradu je bio primetan pad posećenosti u gotovo svim kulturnim događajima. Za to postoji više razloga, ali imam utisak da nas je ova epidemija dokusurila. Svakako pohvaljujm sve svoje kolege koji se uprkos tome trude da održe neki nivo u poslovima koje rade. Uželela sam se kulturnih događaja i kao neko ko ih je kreirao, ali i kao običan posetilac. Iako predviđanja povratka u normalnost nisu baš sjajna, ne gubim nadu da ćemo ipak i to dočekati. Volela bih da to proslavimo vrhunskim koncertom Zrenjaninske filharmonije na našem trgu koji mi je ove godine nedostajao. Svaki njihov nastup godinama unazad čini da to veče bude specifično, najviše zbog atmosfere koja čini da Zrenjanin te večeri diše drugačije – iskrena je Olivera Skoko, istoričarka umetnosti i kustoskinja u Narodnom muzeju.
KAD SE USLOVI POGORŠAJU, MOTIVACIJA SE POVEĆA
U NP „Toša Jovanović“ uprkos teškoj i neizvesnoj situaciji održane su dve premijere –
„Ježeva kućica“ na Lutkarskoj i „Osam žena“ na Dramskoj sceni. Zrenjaninci su tražili kartu više do kojih nije bilo lako doći.
– Vodila nas je želja da i u ovakvim uslovima izađemo sa premijerom, na radost najmlađe publike i našeg ansambla. Veliko interesovanje na premijeri kao i na narednim izvođenjima nas je uverilo da je publika željna pozorišta, predstava, kulturnih dešavanja. Divan je osećaj kad vidite koliko roditelji vode računa o propisanim merama, a opet, dovode decu na predstave. Interakcija sa publikom je dragocena u pozorištu i ništa je ne može zameniti. To je naš najveći izvor motivacije – ističe Tatjana Paskaš, rukovoditeljka Lutkarske scene.
Slična situacija bila je i na Dramskoj sceni što potvrđuje Vera Đeković, rukovoditeljka.
– Korona nas je prekinula u najproduktivnijem periodu. Vrhunskom organizacijom i predanim radom, uz sve izazove, premijerom smo dokazali da i u najtežim uslovima naša misija postojanja pozorišta opstaje – kaže Vera Đeković.
