Analitičari kažu da je u poslednjih tridesetak godina u našem gradu nestalo ili prestalo da radi oko stotinu privrednih subjekata. Takva sudbina zadesila je i skoro sve „stanovnike” industrijskog kvarta u Požeškoj ulici. Podsetimo, tamo su nekada bili pogoni GIK „Banata”, „Minela”, „Brodarstva”, „Teguma”… Zahvaljujući uspešnoj privatizaciji i osmišljenom programu proizvodnje i organizacije, održala se samo „Termika” AD. Od 2004. godine ona posluje kao sastavni deo „Jovanović grupe”.
– Uložili smo mnogo napora i sredstava da sačuvamo kolektiv, svesni da je proizvodnja ekspandiranog perlita budućnost u mnogim privrednim sferama. Takođe smo uradili racionalizaciju i postigli bolju iskorištenost kapaciteta. Nekada smo zapošljavali 89 radnika, a sada ih je dvadesetak. Preduzeće ima dva do tri puta veću proizvodnju u odnosu na period pre svojinske transformacije – kaže Budimir Jovanović, većinski vlasnik i direktor „Jovanović grupe”.
Naglašava da je u 90 odsto slučajeva takav primer mogao da se primeni i u drugim zrenjaninskim radnim kolektivima koji su poslednjih godina nestali. Potvrdu tih reči dobijamo i u razgovoru sa menadžmentom „Termike”.
– Više od 80 procenata proizvoda izvozimo na tržišta 17 država širom sveta. Između ostalih, prisutni smo u Ruskoj Federaciji, Uzbekistanu, Baltiku… U Mađarsku, na primer, izvezemo i po 150 šlepera naših proizvoda – kaže direktor Aleksandar Piperski.
Perlit je aluminijski materijal vulkanskog porekla koji se tretira na visokoj temperaturi pri čemu ekspandira i povećava svoju zapreminu. O njemu se nekada govorilo kao o velikoj tehnološkoj novini u građevinarstvu, budući da je izuzetan za termoizolaciju.
– Sa blizu 60 odsto naših kapaciteta danas smo sa mlevenim ekspandiranim perlitom prisutini u prehrambenoj industriji. Proizvodnju ulja, šećera, piva, vina, voćnih sokova i na desetine drugih artikala danas oplemenjuje naš produkt koji ima brojna kvalitetna svojstva – od ekološke prihvatljivosti, mikrobiološke sterilnosti, hemijske neaktivnosti do apsorprcije. Slično je i u agro-kompleksu gde je mleveni ekspandirani perlit nezamenjiv za brže i kvalitetnije korenjenje biljaka i podstiče klijanje semena. U toj sferi smo zastupljeni sa 30 odsto naših kapaciteta, dok se preostali deo od desetak procenata primenjuje u oblasti građevinarstva – ističe Svetozar Anđel, poslovođa kontrole kvaliteta. Naglašava značaj sopstvene laboratorije i kvalitetne opreme.
Zaposleni na rukovodećim pozicijama prošli su stručnu i praktičnu obuku. Boravili su i u inostranstvu gde su sticali značajna iskustva koja primenjuju u praksi. Rukovodioci proizvodnje i održavanja Srđan Bošković i Dalibor Jovšić, ističu da se po potrebi radi u tri smene. Kažu da „Termika” ima dobro uigran i odgovoran tim radnika, što doprinosi da željeni rezultati ne izostaju. Mnogo se ulaže u novu opremu. Komercijalista Duško Batinić, veli da je reč o sumi od oko milion evra.
„Termika” spada u mala preduzeća. Međutim, po rezultatima, ostvarenoj proizvodnji i solidnim zaradama može da se ubroji među vodeća u našem regionu. Poslovni prostor firme prostire se na tri hektara. Da se vodi računa o svakom detalju, može se primetiti ne smo u pogonima već i u lepo uređenom parku u krugu fabrike. Postavljeni su i paneli za „zelenu energiju” koja snabdeva kolektiv sa 70 odsto struje. Reciklaža svih nepotrebnih materijala se u celosti obavlja u fabrici.
NIKOLA BOŽOVIĆ
KADA TREBA, SVI ČISTE
Ono što se zapaža odmah po dolasku u preduzeće je to da nema portira na ulaznoj kapiji. Među zaposlenima nema sekretarica, spremačica, vozača službenog automobila…
– Kada je potrebno da se pospremaju fabrički krug ili službene prostorije, svi se latimo džogera, metle i drugih pomagala, te brzo sredimo prostor u kome radimo – kaže Piperski.
PRVA INTEGRACIJA
Fabrika je počela kao RO „Izoterm” i zapošljavala je blizu 150 radnika. Kao nosilac strateški vredne proizvodnje, doživela je 1963. godine prvu međurepubličku integraciju u Jugoslaviji sa slovenačkom „Termikom”. Ubrzo je postala vodeći kolektiv u proizvodnji izolacionih materijala.
