Zrenjaninske plate niže, a korpa skuplja
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, u aprilu ove godine prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom u Srbiji je iznosila 83.812 dinara. Vrednost prosečne potrošačke korpe bila je 98.073 dinara (plata nadoknađuje oko 85% izdataka). U Zrenjaninu je situacija još nepovoljnija – prosečna plata (76.103 din.) pokriva tek 70% dobara koja se u proseku troše (108.061 din.).
Radi se o dugoročnoj pravilnosti, a ne o kratkoročnoj pojavi. Odnos zarade i mesečnih troškova je u našem gradu ispod republičkog proseka duži niza godina. Na osnovu navedenih kategorija može se pokazati da je u periodu 2011-2022. godina standard u Gradu bio u proseku za 16% niži, da bi se do aprila 2023. godine taj zaostatak povećao na čak 21,4%. Koji su uzroci ovakvog stanja?
Vrednost zrenjaninske prosečne potrošačke korpe u aprilu ove godine je bila za 10.000 dinara, odnosno 10,2% iznad državnog proseka. Prema ovom pokazatelju, Zrenjanin zauzima drugo mesto po skupoći, odmah iza Novog Sada (109.449 dinara). Dostupni podaci, međutim, ukazuju da je u pitanju uobičajeno odstupanje – u periodu od aprila 2011. do istog meseca ove godine prosečna potrošačka korpa u Zrenjaninu u proseku je bila za 10,6% skuplja od republičke.
Sledi da je nivo prosečne neto zarade glavni uzročnik dodatnog kaskanja životnog standarda. Naime, plata u Gradu je aprila 2023. bila za 7.700 dinara, odnosno za 9,2% niža od državne.Tokom poslednje dve godine dolazi do produbljivanja tog jaza. U periodu 2011-2021. zarade su u proseku bile za 4,4% niže od prosečnih u državi, da bi se ta razlika povećala na 6,7% u 2022, te na 9,2% u 2023. godini.
Treba imati u vidu i činjenicu da su zarade tokom razdoblja 2011-2023. godina zabeležile niži ukupan rast u Zrenjaninu (+98,8%) u poređenju sa državom kao celinom (+113,3%). Situacija bi se mogla postepeno unapređivati na dva načina. Prvi je da se utvrde razlozi zbog kojih je gradska prosečna potrošačka korpa u kontinuitetu skuplja od republičke, te da se (u meri u kojoj je to moguće) deluje u pravcu smanjivanja tog jaza. Drugi je da se kreiraju kvalitetnija i bolje plaćena radna mesta. Preduslov za to je da se u strukturi lokalne privrede povećava udeo savremenih, tehnološki naprednih, kreativnih i na inovacijama zasnovanih delatnosti. Tako će se podsticati i tražnja za visokoobrazovanom radnom snagom koja poseduje savremena znanja, kompetencije i veštine.
Iako u pogledu stepena zaposlenosti Grad ne zaostaje, očito je da treba poboljšavati njenu kvalitativnu strukturu. Tako bi se mogao preokrenuti i trend nevraćanja (odliva) mladih i obrazovanih sugrađana nakon završenih studija. Geografski položaj i najavljeni infrastrukturni projekti (auto-put) svakako pogoduju privlačenju kvalitetnog ljudskog kapitala. Međutim, perspektivnim kadrovima su potrebni profesionalni izazovi. To znači više kompanija koje posluju u savremenim industrijama gde se stvara više dodate vrednosti.
