Priča o hrabrosti, dostojanstvu i veri u bolje sutra
Književnost je oduvek imala veliku moć. Nertko je jedina beležila istinu koju je prikrivala zvanična istorija. Ogoljeno društvo, vrline i poroke, najrazličitije sudbine, psihološka stanja likova kao i sukobe generacija najbolje su prikazali ruski (Tolstoj, Dostojevski, Gogolj, Turgenjev) i francuski (Balzak, Flober, Stendal) pisci. Nepravdu, siromaštvo, pariske ulice 19. veka i burne događaje tog doba majstorski je oslikao Viktor Igo u „Jadnicima”. Po motivima navedenog dela nastao je pozorišni komad.
Pored Žana Valžana, izdvaja se plejada zanimljivih junaka čije priče nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Jedan od njih je i dečak Gavroš. Najmlađi Zrenjaninci imaće priliku da se kroz novu predstavu Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” upoznaju sa njegovim životom.
Režiju potpisuje Sonja Petrović. Sarađivala je 2022. godine sa ansamblom postavivši na scenu „Pradevojčicu”.
NAJBOLJI U SRBIJI
– Zrenjanin mi je omogućio da bolje spoznam lutkarstvo i otkrijem nove svetove. Ceo tim koji je tada učestvovao nesebično i strpljivo je učio o zakonitostima, ali i rušenju pravila. U međuvremenu stekla sam nova iskustva i sarađivala sa raznim ansamblima u zemlji i regionu. Iz ove perspektive mogu da potvrdim izvrsnost ovdašnjih glumaca.
Sa ovim ljudima je iznova još lepše stvarati, zajedničariti, eksperimentisati, pokušavati, grešiti, čak i rizikovati. Zvučaće pretenciozno, ali zaista to mislim – Zrenjanin trenutno ima najbolji lutkarski ansambl u zemlji i u poslednjih pet godina najzapaženije i najhrabrije predstave za decu. Zaslužuju mnogo bolje mesto i tretman u pozorišnom svetu, među esnafom i medijima. Nadam se da je lokalna publika svesna te privilegije – rekla je Sonja Petrović.
Prema njenim rečima, „Gavroš” je veoma intenzivna i dinamična predstava. Na jednostavne, a kreativne načine upoznaće najmlađe gledaoce sa novim temama poput revolucije, pravde, odgovornosti, čak i sa pitanjem političkog spektra i državnog uređenja.
ISCELJUJUĆA MOĆ TEATRA
Rediteljka dodaje da komad poteže i pitanje klasnih i socijalnih razlika.
– Radi se o sudbini dečaka sa ulice, britkog duha i velikog srca, koji postaje simbol prkosa, solidarnosti i borbe za pravdu. Gavroševa priča, snažna i emotivna, i danas inspiriše adaptacije širom sveta. Posebno one namenjene mlađoj publici, jer govori o hrabrosti, dostojanstvu i veri u bolje sutra. Obzirom na to da tematizuje događaj iz daleke prošlosti koji opisuje dečak Danilo kojeg smo uveli, sredstva kojima se služi su aparati novijeg doba. I ona današnjoj omladini deluje mnogo dalje. To su: CRT televizor, kasetofon, kasete, VHS kamera, kucaća mašina – kazala je naša sagovornica.
Predstava je namenjena starijima od osam godina, zbog kompleksnosti razumevanja svih slojeva priče. Uzrast od 12 do 15 je zlatna ciljna grupa. Rediteljki su najveći izazovi u radu bili da ostane poštena prema publici i da se na adekvatan način tema prilagodi godištu i okruženju.
– Dotakli smo se i pitanja ideologija, razloga za promene u društvu i načina na koje se one ostvaruju. Verujem da deca u Srbiji, sad možda i više nego ikada, posmatrajući svoje roditelje ili stariju braću i sestre promišljaju politiku i traže odgovore koji se mogu nalaziti u ovoj predstavi. Važno je osnažiti, inspirisati i obavezati roditelje da sa naslednicima razgovaraju pre dolaska u teatar i nakon samog komada. Kada se taj krug pozorišta kao porodične aktivnosti ostvari i zatvori, onda ono za mališane ostvaruje pun kapacitet i može biti isceljujuće – istakla je Petrović.
ZAHTEVAN ZADATAK
Aleksandra Jovanović je zahtevan roman prevela u dramski tekst. Veliku pomoć imala je u dobrim odlomcima o Gavrošu, kao i „Jadnicima” na koje se oslanjala. Naša sagovornica dodaje, da joj je sam pisac, Viktor Igo, „olakšao” posao, jer je linija radnje u delu zaokružena celina.
– Najveći iskorak u dramaturškom smislu predstavlja uvođenje dečaka Danila koji priča, režira i odigrava priču o Gavrošu i Junskoj revoluciji iz 1832. godine. Budući da sve posmatramo iz njegove prizme, jezik i ton, kao i određena rešenja su u skladu sa Danilovom logikom i namerom – kazala je Aleksandra Jovanović.
Gavroš je poznat po svom „argou” (uličnom govoru) i pesmi. Dramaturškinja napominje da su mnogi izrazi ostali su u tekstu, sa pratećim objašnjenjima koje nudi junak Danilo. Trudili su se da budu dosledni eposi, onda i Parizu, gde se radnja dešava.
MIROSLAVA MALBAŠKI FOTO: JOVAN DRNDAK NJEGOVIĆ
AUTORSKI TIM
Premijera „Gavroša” zakazana je za četvrtak, 19. mart, u 18 sati na sceni „Todor Manojlović”. Drugi termin je dan kasnije. Komad se može pogledati i u subotu, 21. marta, od 11 časova. Autorski tim čine: Irina Somborac, dizajnerka lutaka, scenografije i kostima, Nenad Kojić, kompozitor, i Nikola Zavišić, dizajner svetla. Nikola Novak i Bojan Jovanović su asistenti rediteljke i scenografkinje. U predstavi igraju: Predrag Grujić, Danilo Mihnjević, Nataša Milišić i Snežana Popov.
