Decenijama unazad brojni zrenjaninski horovi postižu zapažene uspehe na takmičenjima u zemlji i inostranstvu. Epitet „grad horova” rezultat je posvećenosti pojedinaca koji se sa entuzijazmom, upornošću i ljubavi prema muzici svakodnevno bore sa izazovima. Nastavak bogate horske tradicije našeg grada ugrožava nedostatak finansijskih sredstava, ali i institucije koja će im pomoći da zajedno reše probleme sa kojima se susreću.
AMATERI ILI PREDUZETNICI?
Vladimir Stojković, direktor Festivala „Slobodan Bursać”, objašnjava da je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u Zrenjaninu postojao Savez koji se bavio problemima amaterskih i kulturno–umetničkih društava. Sa novim vremenima on je ukinut, a ansambli su prepušteni sami sebi.
– Horovi više nisu amaterska društva. Postali su firme jer danas moraju da imaju matični broj, PIB, knjigovođu… Imati trafiku ili hor u današnje vreme je isto, ako ne posluješ dobro, propašćeš – ukazuje naš sagovornik.
Ističe da je to veliki problem za opstanak sastava. Sa druge strane, potrebno je da članovi pronađu vreme, imaju volje i redovno dolaze na probe. Međutim, i kada se posvete pevanju u horu, iz finansijskih razloga teško odlaze na festivale.
– Osamdesetih godina putovao sam sa horom „Josif Marinković”. Nastupi, druženje, zajedništvo i povezanost sa drugim ljudima su jako bitni za razvoj mladog čoveka – smatra Stojković.
FESTIVALI KAO MOTIVACIJA
Prema rečima Zorice Kozlovački, dirigentkinje Omladinskog mešovitog hora SMŠ „Josif Marinković” i muške vokalne grupe „Panonika”, za putovanja su potrebna ogromne finansije.
– Na konkursima ne možemo da prikupimo sredstva, niti možemo da nađemo dovoljno sponzora. Zbog toga smo ograničeni na dešavanja u zemlji, eventualno u regionu. Iako imamo odlične horove, uskraćeni smo za takmičenja u još boljim konkurenicijama. Finansije su jedina stvar koje nas ograničavaju, kvalitet imamo – ističe Kozlovački.
Naša sagovornica objašnjava da je odlazak na festivale takmičarskog i revijalnog karaktera odlična motivacija za mlade pevače. Zahvaljujući tome probe su redovnije, stiču se nova prijateljstva i kontakti, a nakon putovanja ostaje im divna uspomena.
Iz tog razloga, ključna je podrška kako bi gradski horovi mogli da predstavljaju zajednicu van lokalne sredine, zaključeno je na tribini „Tradicija horskog pevanja u gradu i problematika opstanka horova” koja je održana u susret 10. horskom festivalu „Slobodan Bursać”. Učestvovali su Vladimir Stojković, direktor festvala, i dirigentkinje zrenjaninskih horova Andrea Poša, Zorica Kozlovački, Daniela Avram i Senka Milisavljević.
J. Šormaz
Foto: Jovan Drndak Njegović i portal volimzrenjanin.com
TRADICIJA DUGA VEK I PO
Prvi mešoviti horski ansambl koji je osnovan u Zrenjaninu bio je Srpsko crkveno pevačko društvo (1872), a istorijski podaci kažu da je u 19. veku bilo aktivno 12 pevačkih grupa u našem gradu. Posle rata, pevači crkvenog društva prešli su u veoma uspešan Sokolski hor, kaže Zorica Kozlovački.
– Interesantno je to što su oni tada imali iste muke sa članstvom i novcem kao i mi danas. U jednom trenutku nisu sebi mogli da priušte da plate dirigenta. Nakon što se ugledni građanin založio za njih, angažovali su Mihajla Šipoša. On je u jednom trenutku na gradskom trgu okupio 1.000 pevača iz svih gradskih horova i priredio nesvakidašnji koncert – priča Kozlovački.
dirigenti o… ANDREA POŠA:
– Pevala sam u horu u nižoj i srednjoj muzičkoj školi i tada mi je bio jedan od omiljenih predmeta. Pomislila sam da bih time mogla da se bavim u budućnosti. Sada, kao dirigentkinja, svaki put kada se spremam za probu ili koncert setim kako je meni bilo kada sam bila pevač, kako sam se osećala nakon probe, koliko inspiracije i elana sam dobijala za sve obaveze koje me čekaju – kaže Andrea Poša, dirigentkinja Zrenjaninskog kamernog hora.
DANIELA AVRAM:
– Radim u učionici u kojoj je radila moja nastavnica muzičkog Ema Konrad. Svaki put kada se nađem u blizini prostorija u kojima smo imali probe automatski kreću sećanja i pokušavam deci da prenesem ljubav, pozitivnu energiju i uzajamno poštovanje – objašnjava Daniela Avram, dirigentkinja horova društva Slovenaca „Planika”.
SENKA MILISAVLJEVIĆ:
– Moje prvi kontakt sa horskim pevanjem i duhovnom muzikom bio je u horu Sveti Serafim Sarovski koji je vodila Kamelija Ćirić. Jako mi se svidelo i već sam tada znala čime ću se baviti. Sa horom Prepodobni Rafailo Banatski radim duhovnu muziku, a u Kulturnom centru i Muzičkoj školi se trudim da decu vaspitavam kroz muziku – ističe Senka Milisavljević, dirigentkinja Gradskog hora Kulturnog centra i mešovitog hora „Prepodobni Rafailo Banatski”.
