Pokazalo se da „pobeda proletarijata” (čitaj: borba za humaniji i pravedniji svet u kome eksploatacija ljudi ne ide baš do ekstrema) – nije moguća parcijalno, samo globalno. Znate ono: „Proleteri svih zemalja, ujedinite se”, zbog čega su, s druge strane, dolazile optužbe za „izvoz revolucije”. E pa, u međuvremenu su kapital-odnosi samleli svet, pobedio je masovni izvoz kapital-odnosa.
U stvari, pobedili su Holivud, „Koka-kola”, farmerice i žvake. Kada su, konačno, srušene granice prethodnog sveta (granice su uvek nepravedne), nije srušena nepravda. Nepravda je trijumfovala, osvajanje slobode završilo se holivudskim prividom. Nejednakost se ubrzano produbljuje, konopac se zateže, izlaz se ne vidi, mada je jasno da i on može biti samo internacionalan. Umesto Berlinskog zida, sada tzv. „slobodni svet” postavlja žilet žice…
Na pitanje novinara da li bi podržao zahteve sindikata da se u Srbiji poštuje 40-časovna radna nedelja (što je dostignuće sindikalne borbe iz prošlog veka), te da subota i nedelja budu neradni dani, Goran Kovačević (trgovine „Gomeks”) kaže da se način kupovine promenio, ljudi upravo vikendom idu u pazar. Ali je ponudio, kako je rekao, kompromisno rešenje – da ne radimo u dane praznika, i da se država postara da svi poslodavci to poštuju, dodavši i objašnjenje da obezbeđivanje dežurstava za praznike ionako poslodavcima stvara teškoće: potrebni su dodatni radnici, ne možeš da optimalizuješ radnu snagu…
Ne misle svi poslodavci tako, kao što se pokazalo i uoči ovog 1. maja – na primer, u pogonima „Jure”…
Rad više nije društvena kategorija, to je samo troškovna stavka, u svetu ima onoliko sirotinje koja će raditi za manje. A slutim da bi svaki socijalni bunt – mogao progutati džihad.
