… ili šta donosi rekonstrukcija Karađorđevog parka u Zrenjaninu, najvećeg – 49.072 kvadratna metra, a najmlađeg gradskog parka, podignutog 1954. godine (na mestu nekadašnjeg vašarišta). Zvao se Omladinski park ali to ime nije „zaživelo“. Po završetku rata, prvo je u centralnom prostoru podignut spomenik žrtvama fašističkog terora, autora Aleksandra Solodova. Na tom mestu sahranjeni su posmrtni ostaci 200 žrtava, među njima i Žarka Turinskog, Žarka Zrenjanina i Koče Kolarova. Prilikom otvaranja spomenika, 4. avgusta 1946. godine govorili su otac narodnog heroja Sonje Marinković i majka narodnog heroja Koče Kolarova.
I park je zatim počeo da se formira, a uskoro je dobio i Aleju velikana sa spomen-bistama 15 zaslužnih građana (zahvaljujući legendi naše gimnastike Borisu Pavlovu). U blizini su stadion, stara i nova sportska hala. Zelena oaza – spoj prošlosti-sadašnjosti, istorije i budućih dana…Zrenjaninci vole ovaj park, njegovo prostranstvo i širinu. Ali, nekima je bilo „zadovoljsto“ da skrnave biste velikana, da uništavaju klupe, sprave na dečjem igralištu, lome sadnice…
Prošlog meseca, grad je dobio od nadležnog ministarstva za rekonstrukciju zelenila Karađorđevog parka 3,5 miliona dinara. A ovih dana su na stablima osvanule neke crvene oznake. Da li to znači da će ova stabla biti posečena, ili je – kako kažu nadležni, to „geodetsko snimanje terena“, pa je ustanovljeno da u parku ima 1.196 stabala, što sam pročitala u komentarima na tekst objavljen na jednom od gradskih portala.
Zapravo, dirljiva je ta briga za zelenilo, jer nam je grad i onako pust i ogoljen, prepun ekoloških briga (voda, vazduh…). Istovremeno, kada su na nekoliko lokacija povađena stara stabla i napravljeni novi drvoredi, stradalo je i sasvim zdravo drveće. Detlić bi možda napravio jasniju razliku šta je bolesno a šta zdravo drvo, ali kao da su i ove ptice pobegle iz grada… Za početak, možda ne bi bilo loše da se građanima predstavi šta rekonstrukcija obuhvata… Jer, Zrenjanin nam je toliko zatrovan da svako drvo u njemu život znači.
I brinemo, naravno da nam nije svejedno.
