Piše: dr Dejan Molnar docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Mnogo je razloga da verujemo kako napredak lokalne zajednice zavisi od „poklapanja” njenih stranaka na vlasti, sa onima na republičkom i pokrajinskom nivou. To se dokazuje i pukim sabiranjem sredstava prispelih sa viših nivoa vlasti, kao i iznosa novih ulaganja sa vertikalnom partijskom/stranačkom usklađenošću. Međutim, ima i primera da se događalo upravo suprotno – dobri rezultati i efikasna institucionalna „prohodnost” ka višim nivoima vlasti, iako su u lokalnim vladajućim koalicijama bile partije opozicione na pokrajinskom i republičkom nivou. Ovi primeri upravo pokazuju da je i tako nešto moguće, uz uslov da lokalnu samoupravu vode ljudi koji su stručni i koji poseduju adekvatne upravljačke sposobnosti i koji su za svoje saradnike odabrali takođe obrazovane kadrove. Sposobni i stručni ljudi mogu da pronađu put do viših instanci i da pripreme kvalitetne projekte koji neće biti odbijeni na konkursima za finansiranje. Sa druge strane, bez znanja, ideja i sposobnosti neće biti ni kvalitetnih projekata, bez obzira što postoji raspoloživ novac. Za gradove i opštine je ključno to koliko su lokalni politički lideri samostalni i stručni u poslovima koje obavljaju, kakvim autoritetom raspolažu i kakav tim ljudi/saradnika su oko sebe okupili. Važna preporuka svim lokalnim liderima, donosiocima razvojnih odluka na lokalnom nivou, nosiocima značajnih funkcija jeste da onoga trenutka kada počnu da se bave poslovima od značaja za lokalnu samoupravu treba da zaborave na stranačku pripadnost. U praksi se pokazalo da se najbolji rezultati u lokalnim samoupravama ostvaruju onda kada se svi akteri najpre odrede kao pripadnici te lokalne zajednice, a tek onda kao pripadnici/članovi pojedinih političkih partija. Uspeh je određen stepenom sinergije na lokalnom nivou.
Istovetnost koalicija može biti prednost u kratkom roku, ali to ne mora da znači i održivost na duži rok. U perspektivi sve vlasti će se menjati, a na lokalnom nivou i dalje ostaju da žive lokalno stanovništvo i lokalni političari. U tom smislu nije dobro zasnivati „uspeh” isključivo na partijskom poklapanju, jer kada se promeni Vlada, mogu nastati problemi u funkcionisanju lokalne samouprave. Stoga je važno da se lokalni lideri oslone na unutrašnje resurse, kvalitetne kadrove koji će uvek znati da svakom finansijeru predlože projekat koji je od interesa za razvoj lokalne samouprave, koji će biti održiv i koji će imati efekat na celu lokalnu zajednicu.
Prilikom glasanja na lokalnom nivou, građani bi trebalo da procenjuju sposobnost političara da rešavaju njihove konkretne probleme, zatim profesionalni, lični i porodični ugled kandidata i sl. Na lokalu se ne glasa za kandidate koje poznajemo iz medija, već za ljude „iz kraja”, za ljude čije ćemo učinak lakše meriti.
