(534) Oslanjanje samo na strane investicije neodrživa strategija
dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Na interent stranicama Ministarstva finansija, Narodne banke Srbije i Republičkog zavoda za statistiku mogu se pročitati i podaci o realnom rastu našeg bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ti podaci nam kazuju za koliko se procenata BDP Srbije menjao iz godine u godinu, a u poređenju sa prethodnom godinom. Naš BDP imao je sledeće godišnje realne stope rasta (baza za poređenje je uvek prethodna godina): 5% (2001), 7,1% (2002), 4,4% (2003), 9% (2004), 5,5% (2005), 4,9% (2006), 5,9% (2007), 5,4% (2008), -3,1% (2009), 0,6% (2010), 1,4% (2011), -1% (2012), 2,6% (2013), -1,8% (2014), 0,8% (2015), 2,8% (2016). Prema „fleš” oceni Republičkog zavoda za statistiku, BDP u drugom kvartalu 2017. godine realno je povećan za 1,3%, u odnosu na isti kvartal 2016. godine.
Očigledna je razlika između dva potperioda unutar intervala 2001-2016. godina. U prvom, od 2001. do 2008. godine, ostvarena je prosečna stopa rasta BDP-a (dobijena kao neponderisana aritmetička sredina ostvarenih godišnjih stopa rasta) od 5,9 procenata. Uz to treba uočiti da je u svih osam godina ostvarivana stopa rasta koja je pozitivna i stabilna na nivou od iznad pet odsto (što je danas „najlepša želja” kreatora ekonomske politike). Drugi potperiod (2009-2016) je sa stanovišta dinamike BDP-a znatno lošiji. Ostvarena je prosečna stopa rasta od „svega” 0,29%, sa značajnim oscilacijama, uz konstataciju da je u čak tri godine ona bila negativna (2009, 2012. i 2014). U periodu 2012-2016 ostvarena je prosečna stopa rasta BDP-a od 0,68%.
Svetska ekonomska kriza pokazala je svu ranjivost domaće privrede. Pošto su se nakon 2000. iscrpeli pozitivni efekti priliva od privatizacije, a pošto nisu pronađeni novi modeli njenog rasta i razvoja, naša privreda je posustala. Uporno oslanjanje na strane direktne investicije pokazuje se kao neodrživa strategija. Uprkos oficijelnim podacima sa različitih lista, investitori kao da još ne prepoznaju našu zemlju kao poželjnu investicionu destinaciju, jer je upravo nizak udeo investicija u BDP-a razlog zbog kojeg privredni rast nije dinamičniji. Naime, stopa investicija je u periodu 2013-2016. godina na nivou od 17,35%, što je daleko ispod nivoa od 25%, koliko je neophodno da bi se rast BDP-a vratio na nivo od oko 5%. Drugim rečima, na godišnjem nivou nam nedostaje oko 2,5 do tri milijarde evra kvalitetnih ulaganja u prosperitetne (propulzivne) sektore koji bi bolje mobilisali domaće razvojne resurse. Za to je potrebno kreirati novu strategiju privrednog razvoja, koja bi oslonac imala u novoj industrijskoj politici, koja bi bila zasnovana na modernizaciji tradicionalnih sektora, kao i na snažnijoj podršci domaćim privrednicima.
