Sve više automobila na ulicama i sve ubrzaniji saobraćaj donose nevolje pešacima, a našim sugrađanima koji ne vide ili slabo vide otežavaju kretanja i obavljanje životnih obaveza. Ako tome dodamo i uočljivo nepoštovanje saobraćajnih propisa, vozače koji se ne zaustavljaju na prelazima za pešake, onda je to još jedan podatak za brigu.
Ovo su samo neki od problema koje pokušavaju da reše članovi Međuopštinske organizacije slepih i slabovidih koja deluje na području Srednjobanatskog okruga. Kako danas živi 328 osoba koje imaju problem s vidom u Gradu Zrenjaninu, Novoj Crnji, Novom Bečeju, Sečnju i Žitištu razgovaramo sa sekretarkom Organizacije Radmilom Marinković.
SARADNJA
– Imamo veoma dobru saradnju sa lekarima oftalmolozima koji osobe sa većim oštećenjem vida upućuju na učlanjenje u organizaciju – kaže Radmila Marinković.
– Oni imaju našu podršku u ostvarivanju svih prava koja im slede po procentu telesnog oštećenja: invalidska penzija, tuđa nega i pomoć drugog lica, povlastice kao što su: godišnja karta za gradski prevoz, kako za slepa lica, tako i za njihove pratioce, povlastica za parking i za putovanje autoputem, umanjenja na određene pretplate: telefon, javni servis, kablovsku televiziju, internet itd.
Prethodnih godina su članovi imali mogućnost da prisustvuju brojnim treninzima. Obučavani su o samostalnom kretanju belim štapom, učili Brajevo pismo i sve ono što bi im omogućilo da se lakše snalaze na ulici, u prodavnici, pošti, banci, ali u kući. Organizovane su i radionice o zdravom načinu života. U obuku su uključena i školska deca. Za njih su organizovane radionice, kako bi upoznali način života i potrebe slepih i slabovidih i što neposrednije sa njima komunicirali…
Kao i u svim oblastima života, tako je pandemija umnogome onemogućila odvijanje uobičajenih aktivnosti i ostvarivanje planova ove organizacije.
– Neke od radinica, nažalost, nije moguće održati zbog epidemije, svakog utorka u popodnevnim časovima i dalje održavamo radinice. Osim što pomažemo novim članovima da prihvate nastali gubitak i uključe se u svakodnevne aktivnosti, izrađujemo i dekorativne predmete – ističe Radila Marinković.
PODRŠKA
Kako kaže naša sagovornica, od ogromnog je značaja podrška lokalne zajednice. Ali, veća podrška nikada nije naodmet, pogotovo kada su u pitanju problemi koji mogu da se reše.
– U gradu ima dosta postavljenih zvučnih semafora, ali to nije dovoljno da bi se slepa i slabovida lica kretala samostalno i bezbedno – ističe Marinkovićeva. – Većina sad urađenih kružnih tokova na pešačkim prelazima nema obezbeđen siguran prelazak za slepa i slabovida lica. Možda ste primetili da u ulici Cara Dušana na pešačkoj stazi postoji i jedna uska staza koja je malo reljefna, to je „taktilna staza” koja pomaže slepim i slabovidim da se samostalno kreću. Da bi grad i ostala naseljena mesta bili pristupačniji, potrebno je postaviti više ovakvih staza. To će biti korisno ne samo za naše sugrađane koji ne vide ili slabo vide, već i za turiste koji rado dolaze u naš grad – navodi sekretarka Organizacije.
Dugogodišnja podrška lokalne zajednice je posebno izražena doprinosom deci oštećenog vida koja se školuju u specijalnim školama, kao i u inkluzivnom obrazovanju.
– Deci u ovim školama lokalna samouprava priznaje trošak internatskog smeštaja, putni trošak za dolak kući, a u inkluzivnom obrazovanju imaju ličnog pratioca – podseća naša sagovornica. – Organizacija je putem donacija obezbedi školski pribor, prilagođene udžbenike, Brajeve mašine, uređaje za čitanje knjiga u zvučnoj formi, itd. Izuzetnu saradnju imamo sa Odeljenjem društvenih delatnosti u našem gradu koje uvek prepozna potrebe naših najmlađih članova – ističe Marinkovićeva.
Slepa i slabovida lica uz pomoć specijalnih pomagala za čitanje zvučnih knjiga u vreme pandemije koriste knjige snimljene u zvučnom formatu koje im omogućuju Biblioteka Slepih Vojvodine „Mr Omer Marinkov” i Biblioteka Saveza slepih Srbije „Dr Milan Budimir”. Na raspolaganju je bio i „Zvučni kutak” Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin”. A kada pandemija utihne, u planu su nove aktivnosti…
Foto: Arhiva lista „Zrenjanin”
ČLANOVI
Najmlađi član Međuopštinske organizacije slepih i slabovidih, čije je sedište u Zrenjaninu, još nema ni dve godine. Učlanjen je prošle godine i mezimac je svih. Najstariji članovi imaju više od 90 godina. Jedan od njih je učlanjen još 1949. godine, samo godinu dana nakon što je osnovana Organizacija, koja je najstarija ovog vida u Vojvodini. Njemu je, kako često ističe, Organizacija druga kuća.
U Gradu Zrenjanin u Organizaciji je 258 osoba, dok je u opštini Nova Crnja 13, Novom Bečeju 24, Sečnju 29 i Žitištu 9.
ŽELjE U SKLADU SA MOGUĆNOSTIMA
Međuopštinska organizacija slepih i slabovidih u Zrenjaninu je osnovana 4. aprila 1948. godine, prva na području Vojvodine. Povodom obeležavanja dana Organizacije, zamenik gradonačelnika Saša Santovac organizovao je prijem za predsednika i sekretara Organizacije u Zrenjaninu Atilu Križika i Radmilu Marinković, predsednika Saveza slepih Vojvodine i potpredsednika Saveza slepih Srbije Velibora Pilića. Razgovarano je o aktuelnostima u vezi sa radom, o života članova i mogućnostima veće pomoći. Uručeni su i prigodni pokloni: ručni rad članova Organizacije u Zrenjaninu i knjiga koja je objavljena povodom 70 godina Saveza slepih Vojvodine „Upoznajmo se, razumimo se”, čiji je autor Velibor Pilić.
Santovac je ukazao da je proteklih godina dosta urađeno na postavljanju zvučnih semafora, obaranju ivičnjaka, naglasivši da se svakom novom rekonstrukcijom ili projektom nekog javnog objekta moraju ispoštovati uslovi pristupačnosti za sve.
– Da li smo uradili dovoljno – jesmo, da li smo mogli više – mogli smo, treba da radimo više i tako ćemo razmišljati i u narednom periodu – istakao je Santovac.
Atila Križak je rekao da Grad Zrenjanin i Odeljenje društvenih delatnosti u svakom trenutku izlaze u susret i pomažu Organizaciji koja radi već 73 godine.
– Grad najviše pomaže Organizaciji time što joj omogućava da postoji i funkcioniše, a mi preko nje možemo da ostvarimo svoja prava – kaže Križak. – Takođe, kada ukažemo na neki problem koji se tiče fizičkih barijera, reaguje se u skladu s mogućnostima.
Najveće teškoće su, kako je informisao Velibor Pilić, koji je na čelu organizacije sa 3.400 članova, u zapošljavanju.
– Nekada su slepe osobe u ogromnom procentu bile zaposlene. Međutim, privatizacijama u poslednjih dvadesetak godina, poslodavci radije plaćaju kazne, koje nisu velike, za nepoštovanje zakona nego što ga primenjuju i zapošljavaju osobe s invaliditetom.
Foto: Arhiva lista „Zrenjanin”
