U ovom momentu školama u Srbiji nedostaje više od 1.000 nastavnika matematike, fizike, hemije, informatike, nemačkog jezika. Direktori su prinuđeni da angažuju manje stručan kadar da bi održali nastavu.
Šta je pravi razlog nedostatka profesora? Pojedinci ukazuju da neretko slučajevi nasilja u školi mogu dodatno demotivisati mlade za nastavnički poziv. Otuda se u mnogim gradovima zapošljavaju penzioneri i studenti kao zamene.
TEŠKO JE NAĆI STRUČNJAKE
Nacionalna služba je potvrdila da postoji kontinuirana potražnja za nastavnicima, naročito kad su odsutni duže vreme zbog bolovanja.
– U pitanju su nastavnici za opšteobrazovne i za stručne predmete, u zavisnosti od škole. Zamene se ipak relativno lako nalaze, sem za nastavu fizike i matematike. Njih i nema na evidenciji nezaposlenih lica – rekli su iz zrenjaninske Filijale.
U srednjoj Tehničkoj školi nedostaju matematičari, kao i predavači za opšte i užestručne predmete. Neretko nedostaju saobraćajni, mašinski i elektro inžinjeri, ukazuje Đorđe Klać, direktor ove ustanove.
– Kad su u pitanju kraće zamene, one se tada vrše unutar same ustanove. Sa druge strane, na duži period teško je naći stručno lice, pa se tada angažuju osobe koje, po normativu, nemaju dovoljnu kvalifikaciju. Zato se odlučujemo za one koji su najbliži potrebnoj – rekao je Klać.
Ranije su u ovoj školi bili angažovani penzioneri, naročito kad je matematika u pitanju, ali sada to više nije slučaj. Prilika se pruža mlađim ljudima sa završenim osnovnim studijama matematike kojima nedostaje samo još jedna stepenica da bi bili stručni. Nastavnici teoretske nastave po minimumu moraju imati master, dok je za izvođenje praktične nastave potreban peti stepen stručnosti, objašnjava direktor.
Prema njegovom mišljenju, prilikom angažovanja profesora, treba birati ona lica koja su „najbliža” masteru.
– Mislim da ne treba spuštati nivo obrazovanja potrebnog za nastavnika u školi zato što bi se tada doveo u pitanje kvalitet same nastave – zaključio je Klać.
PROBLEM – ZAMENA NA DUŽE
U Ekonomsko-trgovinskoj školi „Jovan Trajković” trenutno ne mogu naći zamene za kolege na bolovanju, i to za matematiku, engleski jezik i psihologiju.
– Za stručne predmete ekonomije, prava, ugostiteljstva nemamo problem sa nastavnim kadrom niti zamenom. Kolege penzioneri su do sada više puta bili angažovani, konkretno za zamenu profesorke matematike koja je bila na bolovanju – navodi Sonja Marjanski Lazić, direktorka.
Da bi predavao stručni predmet iz oblasti ekonomije i prava neophodna je master diploma. I Marjanski Lazić smatra da se ovo ne treba menjati.
– Eventualni manjak kadrova ne treba rešavati smanjenjem kvaliteta nastave, do čega bi neminovno došlo ukidanjem zahteva za masterom. Smatram da završeni kurs nije dovoljan. Naravno, može se uzeti u razmatranje kao kratkoročno rešenje. Međutim, problem nedostajućeg kadra u prosveti je izuzetno kompleksan. On zahteva kvalitetne dugoročne strategije i to ne samo u oblasti obrazovanja, kao i praćenje implementacije istih – smatra direktorka Ekonomske škole.
PLATA NAJVIŠE DEMOTIVIŠE
Naša sagovornica Ivana Čobanov predaje matematiku u osnovnim školama „Jovan Jovanović Zmaj” i „Vuk Karadžić”. Kako kaže, njena struka je tražena i posao se relativno brzo dobija, ali je problem što se njene kolege odlučuju za „bolju” profesiju.
– Stalna sam nastavnica. Dosta se radi jer je nedostatak nastavnika matematike veoma primetan. Ja sam se odlučila da ostanem u ovom poslu jer sam zavolela rad sa decom. Fakultet je težak, i omogućava angažovanja na više mesta. Matematičari se najčešće odlučuju za programiranje. U IT industriji se više radi, ali je veća i zarada i stimulacija – tvrdi Čobanov.
Prema njenom mišljenju, situacija bi se poboljšala kada bi se nastavnicima pružilo više motivacije za ostanak na ovom radnom mestu.
– Naglasila bih da je bitno i da roditelji povedu više računa o deci. Neka od njih su prepuštena sama sebi i ne radi se dovoljno kod kuće sa njima. Mislim da bi im se tako pomoglo, a pojedina deca bi možda i promenila stav prema školi i nastavnicima – poručuje sagovornica.
Kad je engleski jezik u pitanju, od kad je moguće raditi sa završenim C1 ispitom, nastavnici ove oblasti nisu naročito deficitarni.
– Nekad se tražio B2 nivo znanja (viši srednji), a sada „Engleze” mogu da zamene mnogi diplomci drugih fakulteta. U školi sam počela da radim slučajno jer je te 2007. godine falilo profesora engleskog. Posle nekog vremena mi se dopao rad, pa sam tu i ostala – rekla je profesorka engleskog jezika D. K.
Kako kaže, rad se dosta razlikovao od pre petnaestak godina i danas. Nastavnike nije toliko opterećivala administracija, te su mogli više i da se posvete samim časovima. Učenici su bili više zainteresovani za učenje, a roditelji se nisu toliko mešali, tvrdi ona.
– Mislim da su danas mladi demotivisani za rad u školama jer shvataju da se, kada su mnoge stvari u pitanju, „bore se sa vetrenjačama”. Ruke su nam često vezane i moramo da tolerišemo stvari koje nisu u redu. Neretko smo nedovoljno obučeni za mnoge okolnosti (rad sa decom koja imaju posebne potrebe ili decom sa devijantnim ponašanjem). Bitan faktor su i plate koje su u prosveti niže nego u nekim drugim sektorima – smatra sagovornica D.K.
