Zdrava hrana sve traženija – naročito u prestonici
Ako želite da vidite kako se po naučnom receptu odvija povrtarska proizvodnja, idite u Lukino Selo, u poljoprivredno gazdinstvo Tiri. Proizvodi koje oni plasiraju na tržište najvišeg su kvaliteta – uputila nas je Snežana Parađenović, koordinatorka u Poljoprivrednoj stručnoj službi. Tako smo stigli u domaćinstvo Nevene i Andraša Tirija.
GLAVNO JE BEOGRADSKO TRŽIŠTE
Bilo je tek oko 8 ujutru, a na njivi sve „pod konac”: od površina na kojima rade zalivni sistemi, preko onih na kojima se odvija seča karfiola i brokolija, pa do parcele na kojoj se priprema novi rasad.
– Na njivi smo još od 5 časova jer brokoli i karfiol ne trpe visoke temperature za seču. Na njivi vršimo i prvo pakovanje proizvoda, koje odmah smeštamo u kamion sa rashladnim uređajem. Oni se potom odvoze najviše na tržište Beograda – priča Nevena, dok vešto i hitro seče i pakuje povrće sa još pet stalnih sezonskih radnika.
Naša sagovornica nam otkriva da ima položenu „C” kategoriju te da hladnjaču najčešće i sama doprema do beogradske Kvantaške pijace.
– Bilo je nekada i sitnog „pijačarenja”, ali sada sve prodajemo na veliko jer valja što pre isporučiti robu do potrošača. U pitanju je osetljiva i kvalitetna proizvodnja koja ne trpi temperaturne šokove – objašnjava Nevena. Ističe značaj stalnih radnika koje angažuju.
– Dugo sam u ovom poslu. Porodično smo nekada i sami bili povrtari, pa mi nije teško da ovo radim. U ovom selu smo nekako i odrasli na njivama gde je povrće glavni usev – navodi Eržebet Klemen.
KLJUČAN SISTEM NAVODNJAVANJA
Dok su se kutije sa sve traženijom zdravom hranom – karfiolom i brokolijem – punile na drugom kraju velike plantaže, koja se na dve lokacije prostire na deset katastarskih jutara, Andraš Tiri je imao druge obaveze.
– Sve je pod sistemom za zalivanje. Bez dosta vlage i sunca ova proizvodnja ne može opstati. Srećom, imamo dobru kanalsku mrežu i sopstvene bunare te je navodnjavanje neprekidno uključeno. Uz pravu organizaciju u toku godine postižemo dve sadnje, a u međuprostoru sadimo kelj i prokelj. Zato smo uposleni gotovo cele godine – objašnjava Andraš. Napominje da je od najranije mladosti u ovoj proizvodnji, koja se porodično nastavlja.
– Vidim da se za ovo i kćerke interesuju. Prava je šteta što je sve manje mladih u selu u ovom poslu. On jeste naporan, ali se može solidno živeti – ocenjuje Andraš.
Objašnjava da je njihovo gazdinstvo nekada bilo značajan proizvođač paradajza, kupusa i spanaća, ali da su od toga odustali jer su našli bolju računicu.
Naš sagovornik ističe značaj institucionalne podrške povrtarstvu. U četiri navrata ona je stizala od mađarske Vlade preko Fondacije „Prosperitati”, dok je tri povoljna kredita i podsticaje obezbedila Vlada Vojvodine. Nedavno su dobili gradske subvencije za nabavku opreme i mehanizacije.
Dok je razgovor sa novinarima trajao, posao nije trpeo. Tek ubrani karfiol i brokoli već za sat-dva biće u rukama potrošača u Beogradu i sve će se ponoviti narednog dana na najvećoj površini ovakve proizvodnje u Banatu.
Isprativši punu hladnjaču porodice Tiri oko 10 sati, dočekao nas je vreo asfalt prazne ulice Maršala Tita. Na izlasku iz Lukinog Sela u pravcu Mužlje, pogled se zaustavlja na usputnim plantažama paprike, kupusa, šargarepe. Vredni povrtari su višedecenijskim uzgojem na peskovitoj i ne baš kvalitetnoj ritskoj zemlji proslavili ovaj kraj, no danas ih je sve manje.
Foto i tekst: Nikola Božović
LJUDI SVE MANJE, ALI SE ZIDA CRKVA
Lukino Selo nalazi se na obodu Belog jezera i na ulazu je u Specijalni rezervat prirode „Carska bara”. Pre 20 godina imalo je oko 600 stanovnika, a po prošlogodišnjem popisu ovde „prespava” tek oko 300 ljudi. Gotovo svaki treći je penzioner. Naselje je od grada udaljeno svega desetak kilometara, no redovnog autobuskog saobraćaja nema. Selo ima četiri razreda osnovne škole. Katolička crkva je podignuta 1928, a od 2012. u Lukinom Selu se gradi pravoslavni hram. Nedavno je glavna ulica Maršala Tita dobila i novi asfaltni put. U Lukinom Selu se do pre nekoliko godina redovno održavala privredno-turistička manifestacija „Dani paradajza”, a danas je površina pod ovim proizvodom sve manje. Osim po povrtarstvu, selo je poznato i po čuvenom vođi tamburaškom orkestra Janiki Balažu, koji je ovde odrastao.
SOPSTVENI RASAD
Gazdinstvo Tiri ima i sopstveni rasad. U pitanju je holandsko seme. Godišnje, uz primenu svih agrotehničkih mera, proizvedu preko 200.000 biljaka. Samo u prvoj polovini ove godine rasađeno je oko 100 hiljada biljnih jedinki od kojih su već i ubrani plodovi. Inače, u pitanju je zdravo povrće čija cena se na tržištu kreće od 200 do 300 dinara za kilogram, s tim da se „na veliko” plasira i po nižim cenama.
