Odbornici se nakon kraće pauze vraćaju u klupe. Očekuje ih da ozvaniče izradu Plana kvaliteta vazduha, kao i da nastave sa rešavanjem stambenog problema Savremene galerije. Ove teme najpre su bile na dnevnom redu Gradskog veća, 14. septembra.
Jedna od tačaka o kojima će odlučivati odbornici biće i Odluka o uređenju Grada. Njome će se povećati iznos kazni za prekršaj sa pet na sedam hiljada dinara. Iz obrazloženja se vidi da do izmene dolazi zbog usklađivanja sa Zakonom o komunalnoj miliciji, ali i inflacijom.
Grad će izraditi Plan kvaliteta vazduha za period od 2024. do 2029. To je dužan da uradi jer je u poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine utvrđeno da vazduh Zrenjanina spada u treću kategoriju kvaliteta u kojoj je prekoračena propisana vrednost suspendovanih čestica PM10.
U odluci stoji da se ovaj dokument donosi sa ciljem da se postignu odgovarajuće granične ili ciljne vrednosti zagađujućih materija. Rok za izradu nacrta Plana je 10. novembar, a za usvajanje januar naredne godine.
DOBIJAMO SAVET ZA RODNU RAVNOPRAVNOST
Lokalna samouprava će izraditi još jedan važan akt – Strategiju za mlade Srednjeg Banata od 2024. do 2030. Rok za prihvatanje je 20. decembar. Gradonačelnik će formirati Koordinacioni tim za njenu izradu.
– Pored Zrenjanina obuhvaćene su i susedne opštine. Na ovaj način želimo da uključimo mlade u kreiranje budućih aktivnosti u svim oblastima društva – rekao je gradonačelnik Simo Salapura.
Zrenjanin će dobiti Savet za rodnu ravnopravnost. Formiraće ga načelnik Gradske uprave kao savetodavno telo. Imaće 13 članova koji za svoj rad neće primati nadoknadu.
Vodiće se računa da najmanje 40 odsto odabranih budu pripadnici manje zastupljenog pola. Čini će ga: pomoćnik gradonačelnika za obrazovanje, kulturu i rodnu ravnopravnost, kao i predstavnici: Centra za socijalni rad, JU „Sportski objekti”, Narodnog muzeja, Savremene galerije, osnovnih škola: „Đura Jakšić”, „Petar Petrović Njegoš”, „Dr Jovan Cvijić”, „Branko Ćopić” (Lukićevo), „Dr Boško Vrebalov” (Melenci), Medicinske škole i Zrenjaninske gimnazije.
Neki od zadataka Saveta biće da priprema Akcioni plan i vodi računa o njegovoj realizaciji, učestvuje u pripremi budžeta, sarađuje sa telima Skupštine i organizacijama civilnog društva, kao i da radi na sprečavanju rodno zasnovanog i nasilja u porodici.
KRAJ AGONIJE SAVREMENE GALERIJE?
Odbornici bi trebali da daju „zeleno svetlo” da se Osnovnoj školi „Petar Petrović Njegoš” i Predškolskoj ustanovi ustupe na korišćenje novi objekti koji su ranije imali status neozakonjenih. Jedan od njih je vrtić „Sunčica”, dok „Alisa” i „Bubamara” nisu formalno bili u sastavu pomenute institucije.
Problem sa kojim se duže vremena suočava Savremena galerija jeste nedostatak adekvatnog prostora za čuvanje vredne građe od oko 2.500 predmeta. Lokacija koja je odabrana za preseljenje ove ustanove, u okviru koje je i Umetnička kolonija Ečka, jeste Palata srpske zadružne banke (tzv. Dom sindikata) u ulici Kralja Petra Prvog. To je razlog zbog kojeg je Grad, na zahtev Galerije, u maju pokrenuo postupak pribavljanja ove nepokretnosti. Preostaje samo da Skupština usvoji odluku o izvršenju prenosa vlasništva.
Nadzorni odbor JKP „Čistoća i zelenilo” odlučio je da se neto dobit u iznosu oko 30 miliona dinara uloži u nabavku opreme. Savet za zdravlje ,na čijem čelu je dr Mile Kovačević, podneo je izveštaj iz kojeg se vidi da su lane održane dve sednice. Usvojeni su kvartalni izveštaji Savetnika za zaštitu prava pacijenata. Nije podnet nijedan prigovor.
Miroslava Malbaški foto: Grad Zrenjanin
NESTOR DIMITRIJEVIĆ, VELIKOBEČKEREČKI SAVA TEKELIJA
U planu je da se ustanovi novčana nagrada „Nestor Dimirtijević” koja će nositi ime trgovca dobrotvora, osnivača „Zadužbine” za školovanje siromašnih i vrednih učenika i studenata pri Matici srpskoj. Dodeljivaće se 14. oktobra za izuzetne rezultate u obrazovanju i vaspitanju. Prema rečima istoričara dr Filipa Krčmara, Dimitrijević je bio ugledna ličnost u Velikom Bečkereku. Godinama se uspešno bavio prodajom mešovite robe. Ostavio je testament 1856. u kojem je predvideo kako će se trošiti njegov novčani fond.
– Za izbor budućih pitomaca važio je uslov da budu Srbi, pravoslavci, moralni i pošteni, a pre svega odličnog uspeha u naukama. Celokupno svoje imanje opredelio je za srpsku mladost. Njegovu „Zadužbinu” Aleksandar Sandić nazvao je od milja „Nestorijanum”. Brojni istaknuti pojedinci i visoko obrazovani ljudi za svoj početni uspeh u životu imaju zahvaliti upravo njemu. Dimitrijević je umro u Velikom Bečkereku 1856. Počiva na Tomaševačkom groblju – navodi Krčmar.
