Radio-amatere vezuje ljubav prema tehnici, tehnologiji, inženjerstvu. Ona je dovela do značajnih dostignuća u nauci. Postoji kao hobi u okviru tehničke kulture kojim se bavi nekoliko miliona ljudi širom sveta. Iako je vid rekreacije, radio–amateri su često odigrali bitne uloge, naročito u vanrednim i ratnim situacijama.
U našem gradu, prva organizacija ovakvog tipa pojavila se u maju 1933. godine. Zatišje je bilo jedino usled ratnih dešavanja. Ponovo su se aktivirali 1947. godine, kada je osnovano Društvo radio–amatera „Aleksandar Popov”, četvrto ovakvog tipa u tadašnjoj Jugoslaviji. Tokom ratnih devedesetih godina došlo je do urušavanja rada organizacije, ali interesovanje sugrađana za Radio–klub „Zrenjanin” (kako nosi ime od 1952.) i dalje postoji.
JEDNOM ČLAN, UVEK ČLAN
Danas je u Udruženju oko 50 članova svih generacija. Jedan od najstarijih je Đorđe Srdanov, koji vodi Radio–goniometrijsku sekciju. On se radio–amaterima priključio 1958. godine, još kao srednjoškolac.
– Sve je nastajalo iz nekog nestašluka. Videli smo da je komšija izbacio preko ograde neke delove, pa smo se kao deca zainteresovali za to. Kad nas je video, onako zainteresovane, objasnio nam je šta su ti delovi i čemu služe. Onda smo uz njegovu pomoć sastavili jedan kristalni detektor, što je prijemnik za srednje talase. Preko toga smo i slušali tri stanice – radio „Bukurešt”, „Beograd” i „Budimpeštu”.
Posle sam se u gimnaziji priključio sekciji Radio-kluba. Tu smo sami sastavljali prve radio prijemnike. U Klubu smo naučili i kako se održavaju radio veze. Za vreme bombardovanja smo pomagali vojsci, i radio amateri su dosta mogli da pomognu u takvim stanjima – ističe Srdanov.
Đorđe ujedno vodi i Radio–goniometrijsku sekciju u Klubu koja je, kako kaže, naročito zabavna mlađim članovima. Aktivnosti se najčešće odvijaju u prirodi, gde moraju u što kraćem roku da pronađu skriveni predajnik. Osim toga, obučavaju se i da ih naprave.
– Najviše se radi na ovim sekcijama, i time se bavim svo vreme. Dosta dece sam naučio. Radio –-goniometrija je interesantna jer neguje i održava veze sa celim svetom putem radio talasa. Važno je za decu da znaju da oni sami mogu nešto da naprave svojim rukama – rekao je naš sagovornik.
Da bi neko postao član, ne treba mu prethodno znanje jer se sve uči na sekciji, objašnjava Đorđe. Ipak, postoje određene zakonske regulative kojima se radio amateri vode.
U porodici Srdanov ljubav prema ovom hobiju nasledila je njegova unuka, koja je danas učestvuje u sekciji kluba i takmičenjima.
– Prvo sam išla u kamp. Prošla sam kroz orijentiring, zatim sam čula da postoje aktivnosti u Klubu i odlučila sam da se priključim. Ne znam da li mogu da izdvojim šta mi se ovde najviše sviđa, možda ta samostalnost u radu. Ipak, ovaj moj hobi ne interesuje toliko moje vršnjake – rekla je Mina Bižić.
I njen deda smatra da je mlade danas teže zainteresovati za radio-amaterstvo. Ipak, danas i dalje postoji pokret i sistem koji može da podrži svaku vezu, a koji se neguje u Radio–klubu „Zrenjanin”, poručio je Đorđe Srdanov.
HOBI I PODRŠKA DRŽAVI
Pored radio–goniometrijske sekcije tu su i Prijemno –predajna, Konstruktorska i Računarska sekcija. Funkciju predsednika od 2018. godine nosi Dalibor Dobrilović, koji je i sam član već deset godina.
– Kao registrovano udruženje bavimo se širenjem tehničke kulture, elektrotehnike, komunikacije i elektronike. Trudimo se da podižemo nivo tehničkog znanja koje je danas manje zastupljeno kod dece i omladine. Sa druge strane, ono je preko potrebno u razvoju tehnologije i privrede – smatra Dobrilović.
Veliku podršku pružaju i dalje veterani, stariji i iskusni članovi koji prenose znanje i iskustvo mlađim generacijama. Osim što je hobi, radio-amateri imaju značajnu funkciju u vanrednim situacijama i slučajevima ratnih opasnosti. U tim trenucima služe kao pomoćna služba, a samo članstvo se obučava za rad i postupanje u ovakvim prilikama.
Radio-klub Zrenjanin se finansira isključivo preko članarina, kao i uz donacije građana i firmi i projekata koje finansira Grad Zrenjanin.
A. Ilijev Foto: volimzrenjanin.com
IZLOŽBA ZA ZNAČAJAN JUBILEJ
U posebnom delu Malog salona Narodnog muzeja Zrenjanin izložen je samo deo kolekcije Radio-kluba i lične arhive samih članova. Plakete, pehari i priznanja su dati na uvid javnosti. Pored toga, istaknute su i QSL kartice sa kojima se ostvarivala veza širom sveta, kao i stari aparati.
