IVANA KUKOLJ SOLAROV, POMOĆNICA DIREKTORA NARODNOG POZORIŠTA „TOŠA JOVANOVIĆ”

Lutkarska scena je nešto najbolje iz ovog grada

Zrenjaninski teatar prošlu godinu će posebno pamtiti. Oba ansambla – lutkarski i dramski – osvojila su dvadesetak priznanja na domaćim festivalima, a karte se rasprodaju brzo po objavi mesečnog repertoara.
Značajan uspeh zabeležio je komad „Pradevojčica”, pobravši devet nagrada samo u decembru prošle godine. Žiri 54. Susreta profesionalnih pozorišta lutaka Srbije pohvalno je ocenio svaki njen segment. I ovu sezonu „Pradevojčica” je započela trijumfom. Pripao joj je Gran pri na 30. Međunarodnom festivalu pozorišta za decu u Subotici.
Za pobednički pohod „Pradevojčice” zaslužan je ceo lutkarski tim, ističe Ivana Kukolj Solarov, pomoćnica direktora teatra, diplomirana producentkinja pozorišne i radio produkcije.

– Rukovoditeljka Lutkarske scene Tatjana Paskaš mišljenja je da je deci neophodno ponuditi ono najkvalitetnije zato što ih treba negovati, obrazovati, zainteresovati. Uz podršku direktora pozorišta Dejana Karlečika, zatim spremnosti i ambicije ansambla da se upusti u kreativne avanture, na repertoaru su se našla dela Branka Ćopića, Desanke Maksimović, Ivane Brlić Mažuranić, kao i savremenih pisaca Uroša Petrovića i Jasminke Petrović. Na ovom polju okušali su se i dokazali mladi reditelji. Izdvojila bih Sonju Petrović i Milju Mazarak Marinkov i sjajne saradnike u kreativnom timu: Minu Petrić, Dunju Matić i naravno Irinu Somborac i Blagovestu Vasilevu. Na Lutkarskoj sceni podjednako se neguju likovnost, ali i dramski tekst. Poslednjih sezona na svakoj predstavi angažovan je i dramaturg. Dobra ideja, predanost, ambicija i rad donose dobre komade koje prepoznaju selektori i žiri.
Kako protiče aktuelna sezona?
– Ona je do sada bila uspešnija od naših očekivanja. Predstoje nam još dve premijere, a nadamo se i festivali. Da li je dobra, može se odmeriti kroz uspehe na brojnim smotrama, zatim kroz premijere i posećenost koja je konstantna. Možda je najveći uspeh podmlađivanje ansambla. Nadamo se da ćemo biti selektovani i za još neke festivale u drugom delu sezone, što su, takođe, objektivni pokazatelji uspeha.
Šta je u najavi u narednom periodu?
– Krajem sledećeg meseca najmlađu publiku će obradovati veseli i kreativni svet Jovana Carana. Za 29. februar zakazana je premijera predstave „Zmajić Ogi” iz njegove režije i pera. U planu je obnavljanje nekih rado gledanih naslova, kao i saradnja sa Nikolom Zavišićem. Na prvom mestu planiramo što više igranja i dece u pozorištu. Odlično sarađujemo sa Predškolskom ustanovom, školama i drugim institucijama kulture. To nam omogućava da kroz različite projekte i aktivnosti mlade edukujemo i zainteresujemo za pozorište. Naš je posao da stvorimo kulturne potrebe, ali i da na njih odgovorimo.
Ideja predstave o Mihajlu Pupinu „Od pašnjaka do naučenjaka” je da se adolescenti vrate teatru?
– Ovaj komad, kojim ćemo završiti sezonu, silno nas raduje, na prvom mestu jer ponovo sarađujemo sa našim dramaturgom Uglješom Šajtincem. Vratio nam se posle uspešnih i rado gledanih predstava „Vetruškina ledina” i „Ružno pače”. Želimo da, u saradnji sa njime i rediteljem Petrom Pejakovićom, napravimo komad o čoveku, piscu, dobrotvoru i naučniku, da ispričamo kako nastaju veliki ljudi i to u godini kada se obeležava 170 godina od rođenja Mihajla Pupina.
U istoj sezoni napravićemo tri predstave za tri različita uzrasta, jer svako dete i mlad čovek treba da raste u pozorištu. Direktor je posebno izdvojio adolescente, odnosno publiku viših razreda. Prerasli su klasični lutkarski repertoar, a nisu još dorasli za dramski. Upravo taj uzrast treba posebno negovati, zadržati ga uz pozorište, ponuditi im predstave koje će ih zaintrigirati i obrazovati. Izazov je otkriti kako sa mladima komunicirati, usmeriti ih ka kvalitetu, dobro ih čuti i razumeti, ali ne podilaziti.
Ko su nova lica u ansamblu i da li će se trend obnavljanja kadra nastaviti i u 2024?
– Konačno su zaposlena dva mlada glumca. Predrag Grujić je već prvom ulogom osvojio srca publike, ali i nagrade. Ana Čupić, spremna je da se posveti lutkarstvu. Nadamo se da ćemo uspeti i da trajnije vežemo Mariju Pantin. Pokazala je zavidan talenat i želju da sa lutkom vlada scenom. I ova generacija je spremna i voljna da prenese znanja i veštine na mlađe. Atmosfera u kojoj se radujemo svakom novom procesu i glumcu je veoma inspirativna i zadovoljstvo je biti uz Lutkarsku scenu.
Da li će Pozorište učestvovati na nekim značajnijim smotrama?
– Naši lutkari prave dobre predstave koje prijavljujemo i nadamo se da će nas selektori pozvati. U 2024. nećemo biti domaćini festivala, ali nam zato predstoji 2025. i obeležavanje 100 godina od rođenja Šandora Hartiga, tvorca Lutkarske scene. Posvetićemo mu predstavu i izložbu. A 2026. se navršava punih sedam decenija profesionalnog rada ove scene, koja je nešto najbolje iz ovog grada. Ne postoji niko ko nije bar jednom ušao u pozorište, makar sa školom ili vrtićem. Za Zrenjanin je velika sreća što generacije dece odrastaju uz teatar. Za kraj, čestitam kolegama 12. februar, Dan lutkarstva u Srbiji.

Miroslava Malbaški