Krpljenje rupa u kućnom budžetu
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Nakon pandemije korona virusa nivo životnog standarda se znatno pogoršao. Tome je najviše doprinela inflacija. Ona nam ispostavlja račun za finansiranje troškova koje smo imali dok smo bili „zaključani”, odnosno kada se nije radilo niti proizvodilo.
Na bazi podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o nivou potrošačkih cena može se izračunati da je tokom poslednje četiri godine (februar 2020 – februar 2024) ukupan (kumulativan) rast cena hrane i bezalkoholnih pića iznosio čak 50%. Pri tome se izdvajaju artikli iz kategorija: mleko, sir i jaja (62%), meso (51%), riba (46%), voće (42%), povrće (55%) itd. Iznadprosečno poskupljenje prehrambenih proizvoda predstavlja udar na životni standard značajnog broja ljudi u našoj zemlji, budući da izdaci za hranu imaju vrlo visok udeo (34%) u ukupnim troškovima domaćinstava. Ono što stanovništvu najviše treba poskupelo je u većoj meri nego što su porasla njihova primanja.
Sledstveno navedenom, sve više građana poseže za bankarskim zajmovima. Prema najnovijim podacima Kreditnog biroa, ukupan broj kredita u segmentu fizičkih lica (pojedinaca) iznosi 2.474.503. Ako se ima u vidu da je u zemlji registrovano 2.367.704 zaposlenih, proizilazi da u proseku svaki koristi i otplaćuje nešto više od jednog zajma (približno 1,05). Pri tome, u strukturi dominiraju nenamenski gotovinski krediti (62,9%), a slede: potrošački (7,4%), stambeni i oni za adaptaciju nepokretnosti (6,4%), kao i poljoprivredni (2,7%) i ostali (20,5%).
Gotovinski su jedan od načina da se „zakrpe rupe” u kućnom budžetu, odnosno pomoću kojih građani spajaju kraj sa krajem. U pitanju su nenamenske pozajmice koje se pretežno koriste za finansiranje tekuće (svakodnevne) potrošnje. Trenutno u Srbiji ima oko 1,2 miliona ljudi koji bankama po osnovu gotovinskih zajmova ukupno duguju oko 6 milijardi evra. Proizilazi da svaki dužnik u proseku ima obavezu od 5.000 evra.
Ono što potvrđuje pretpostavku o tome da sve više broj ljudi u Srbiji sve teže živi jeste porast broja korisnika ovakvih zajmova, ali i povećanje „problematičnih” kredita ove vrste. Tokom poslednje tri i po godine (oktobar 2020 – mart 2024) broj onih koji koriste keš kredite se povećao za 125 hiljada (rast od 11,6%), dok je ukupan iznos ovih zajmova u istom periodu porastao za 1,23 milijardi evra (čak za 25,6%). Istovremeno, intenziviraju se poteškoće u otplati.
Značajan je rast učestalosti docnji, pod kojima se podrazumeva neažurnost u izmirivanju obaveza po kreditu u trajanju dužem od 90 dana neprekidno. Neurednih dužnika je sve više – sa 53.777 (oktobar 2020) stiglo se do 63.656 (mart 2024). Dakle, u međuvremenu se pojavilo oko 10 hiljada novih pojedinaca koji ne izmiruju kreditne obaveze na vreme (više ih je za 18,4%). Iznos koji je u kašnjenju je u posmatranom periodu povećan za čak 52,6% – sa 196,1 na 299,3 miliona evra. U pitanju su upozoravajući podaci, naročito kada se ima u vidu činjenica da su fizička lica po pravilu i revnosne platiše. Očito ih je na ovakvo postupanje muka naterala, jer nakon što podmire osnovne potrebe, ne ostane dovoljno za otplatu anuiteta.
