Danas je 23. april, a ja okončavam setvu kukuruza koja je krenula pre dvadesetak dana. Počeo sam u jednim, a završavam u sasvim drugačijim uslovima. U startu su aprilske temerature dostizale i plus 30 stepeni. Međutim, poslednjih sedam dana ona se u jutarnjim satima spuštala i do plus 3 ili 4 stepena. To će se sigurno odraziti na sve ovogodišnje useve – kaže Dragan Maksimović koga smo zatekli na njivi u okolini Zrenjanina. Naš sagovornik naglašava i da opisane klimatske prilike nije upamtio, iako je u ovom poslu duže od 50 godina.
– Ogromne su promene. One utiču na poljoprivredu koja je sada pod velikim znakom pitanja. Pitanje je kada započeti setvu, kao i koliko i šta ulagati u ovakvim uslovima. Istina, imam savremene mašine, evo mogu uz pomoć moderne sejalice i traktora „džon dir” danas da zasejem i 20 hektara. No, koliko će se to isplatiti kada već sada može golim okom da se vidi u kakvom su stanju pšenična polja, ili kulture koje su ranije zasejane – pojašnjava Maksimović i žurno pokreće traktor da ipak iskoristi aprilske dane i poseje kukuruz.
Ovo su bili jedini traktor i sejalica koje smo u utorak videli na oranicama od Zrenjanina do Žitišta. To do sada nije bila uobičajena slika jer je upravo april udarni mesec za paore. Tada se obavlja priprema zemljšta i setva, kao i zaštita jesenjih useva.
– Uz činjenicu da ova godina ne obećava ništa dobro, imamo i velike probleme i zbog izuzetno niskih cena naših proizvoda. Pitanje je šta u ovom trenutku uopšte sejati. U uslovima neizvesnog roda i cena, naš opstanak doveden je u pitanje – navodi Marko Pilipović iz Sutjeske koji je zasejao i već zaštitio pšenicu, kao i površine pod izniklom šećernom repom.
– Martovska kiša, čiji je prosek bio 22 litra po metru kvadratnom, umnogome je pomogla da se obezbedi solidna vlažnost zemljišta na početku ovog meseca. Ali, to je još uvek nedovoljno, jer nedostaje oko 60 litara vodenog taloga u odnosu na prošlogodišnji prosek. Zbog toga su ozimi usevi u zaostatku razvoja. Reč je o uljanoj repici i pšenici koja će sigurno zbog nedostatka vlage u fazi punog razvoja imati umanjeni rod. To ne znači da njihov klas ne treba zašititi. Naprotiv, tretmani su itekako potrebni da bi se sprečile bolesti koje biljkama, u ovakvim temperaturnim razlikama, uvek prete – rekla nam je Snežane Parađenović, rukovodilac prognozno izveštajne službe Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Kakva je situacija na terenu, pokazuju i fotografije snimljene na njivama u okolini Zrenjanina, Žitišta i Mihajlova. Padavine na ovim lokacijama bile su različitog intenziteta, što je posebno izraženo na parcelama pod pšenicom i na ranim usevima kukuruza.
Inače, i ovog proleća na području srednjeg Banata manje su površine pod kukuruzom, dok će suncokret biti zastpljen na oko 50.000 hektara.
