Miloje Buca Ivanović i Svetlana Ceca Utješanović osnovali su pre više od tri decenije Dramski studio „BB92”. Tradiciju pod svodovima Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” su nastavile nekadašnje polaznice, sada mentorke i glumice Sanja Radišić i Jelena Kesić.
NIJE SRAMOTA GREŠITI
– Nismo želele da dopustimo da nestane prostor koji nam je doneo mnogo toga u životu. Radimo sa mališanima nižih i viših razreda osnovne škole i sa srednjoškolcima. Od ove sezone otvorile smo i četvrtu grupu za starije od 19 godina – ispričale su Sanja i Jelena.
Za 30 godina postojanja odigrano je više od 160 predstava. Na časovima polaznici stiču osnove glume, a mentorke su otkrile šta je najvažnija lekcija.
– Učimo ih da greše, tj. da grešiti nije sramota. Upućujemo ih da uče iz svojih grešaka. Da je normalno i poželjno padati, posrtati, saplitati se, ali sa tog puta izaći sa jednim ogromnim iskustvom. Trudimo se da im usadimo ljubav i poštovanje prema umetnosti i pozorištu kao instituciji. Naglašavamo potrebu za uvažavanjem partnera na sceni, kao i prijatelja van nje – ističu Radišić i Kesić.
Naše sagovornice vele da je pravo vreme da se stane na „daske koje život znače” kada deca to osete i imaju potrebu da se izraze. Samo onda kada nečemu pristupaju sa željom i trudom mogu da otkriju svoje mogućnosti i pomere sopstvene granice. Ističu da je talenat i te kako važan, ali brojni faktori često mogu biti presudni.
OAZA KREATIVNOSTI I SIGURNOSTI
– Ima mnogo maštovite dece. Da bi se bavila glumom potreban je ogroman rad, trud i odricanje, na šta današnje generacije nisu najspremnije. Mi već sada primećujemo neke poznate okice u gledalištu. Mnogi od njih su tek sa dolaskom kod nas počeli da posećuju predstave. Smatramo da je važno da se publika podmladi, da bude zainteresovana. Radimo na tome, a na deci je da samo grabe znanje i upotrebe ga na najbolji način – napominju Sanja Radišić i Jelena Kesić.
Tamara Bugarski ide u osmi razred Osnovne škole ,,Jovan Jovanović Zmaj”. Na prvi čas došla je na nagovor društva. Kaže da je naučila mnogobrojne tehnike koje svaki glumac mora da zna, i koje koristi u svakodnevnom životu. Voli da gleda predstave, jer je to dobar način da unapredi vlastite nastupe. Za nju je Studio mesto gde se oseća sigurno i slobodno.
Mihajlo Cvetić dolazi iz OŠ „Žarko Zrenjanin”. Imao je želju da isproba nešto novo, a svi iz porodice su mu govorili da dobro glumi. Sada, jedva čeka ponedeljak i sredu da ode u Studio. Veruje da će mu stečeno znanje mnogo koristiti u životu.
– Mislio sam da je gluma samo tekst koji treba da se nauči, ali sam saznao da je mnogo više od toga. Volim drame, ali nisam neki ljubitelj poezije (smeh) – kazao je Cvetić.
DIVNO JE BITI DEO OVOG SVETA
Minja Pražić pohađa Zrenjaninsku gimnaziju, društveno jezički smer. Ozbiljan je gledalac i redovno prati repertoar. Činilo joj se da je na ovakvim mestima dobra atmosfera i da će moći da usavrši glumu. Smatra da član dramskog studija, kao prvo, mora da nauči da se snalazi u grupi, jer su svi jedan ozbiljan i uigran tim.
– Uvek ćemo se zajedno dogovarati i nikad neće biti samo kako jedan kaže. Svaki polaznik treba da ima i strpljenja, jer je postavljanje predstave dug proces. Nekome treba više, a nekima manje vremena. Najviše volim da učim dramske tekstove, najmanje brzalice. Za mene je ovo mesto u kome mogu da se osetim sigurno i slobodno, prostor gde znam da mogu biti svoja i da neću biti osuđivana. Pruža mi mogućnosti da radim ono što volim i učestvujem u stvaranju novih predstava, uspomena i prijatelja – ispričala je Minja Pražić.
Matija Matić ove godine završava OŠ „Slavko Rodić” u Lazarevu. Nosi bogato recitatorsko iskustvo i ponosan je na brojne nagrade sa takmičenja. Da se priključi sekciji privukla ga je ljubav prema govoru poezije koja traje od drugog razreda. Kaže da su ga časovi promenili toliko da bi voleo da mu to sutra bude i zanimanje.
– Ko god želi da bude naš član treba da prihvati timski rad i da bude svestan da samo trudom i radom može postići divne rezultate. Rado učim sve što nam naše kreativne mentorke zadaju. Ne mogu reći da idem na svaku predstavu, ali se trudim da odgledam što više, jer tako učim od iskusnih glumaca. Studio mi toliko znači da se radujem svakom sledećem času. Gluma je kreativana, lepa, uzbudljiva. To je umetnost izražavanja emocija, karaktera i različitih likova. U tome uživam, najviše kada sam na sceni. Upoznao sam dosta divnih ljudi i stekao prijatelje. Divno je biti deo ovog sveta – iskren je bio Matija Matić.
Hana Stojić učenica je drugog razreda OŠ „Dr Jovan Cvijić”. Od malih nogu ide sa roditeljima u pozorište i voli lutkarske predstave. Kada su je pitali da li želi da bude glumica sa oduševljenjem je to prihvatila, jer mnogo voli da recituje i peva.
– Učiteljice glume su divne i sa njima se sve lako uči. Na časovima je mnogo lepše nego što sam mogla da zamislim. Učimo tekstove, recitacije, brzalice, tih i glasni govor, scenski pokret, a sve kroz igru, a i lepo se zabavljamo – veli Hana Stojić.
