Magija onoga što jedinstveni svetovi knjige i književnosti nude neprevaziđena je i neponovljiva. Stanuje pod svodovima beogradskog Sajma punih 67 godina, a rađa se poslednje nedelje oktobra. Ovdašnji izdavači bili su vredni, te su i ove godine pripremili šaroliku ponudu iz srca Banata.
Gradska narodne biblioteka „Žarko Zrenjanin” pobrinula se za knjigoljupce svih uzrasta. Prema rečima Maje Kačarić, rukovoditeljke Dečjeg odeljenja, to su novi, veoma kvalitetni naslovi za najmlađe, predškolce i osnovce. Izdvojila se „Pedesetica”, antologija dosadašnjih voditelja „Pesničke štafete”. Uredio ju je Uroš Petrović povodom jubileja.
ZAVIČAJNI AUTORI
Kačarić je podsetila da su se, takođe, mogla kupiti i zasebna dela stvralaca koji su vodili najpoznatiju zrenjaninsku manifestaciju. To su: Jasminka Petrović, Uglješa Šajtinac, Nikoleta Novak, Elizabeta Georgiev i drugi.
Naša sagovornica, kao posebna izdanja ističe slikovnice za predškolce iz novoosnovane edicije „Priče našeg zavičaja”. Naslove „Kad reka procveta” i „Klepetavu priču” stvorile su bibliotekarke Ana Davidovac, Nataša Lalić i Aleksandra Krsman. Ilustrovao ih je zavičajni umetnik, Mladen Anđelković.
– Obrađuju teme ugroženih životinjskih vrsta koje imaju svoje posebnosti i vezane su upravo za naše neposredno okruženje. Tiski cvet i rode (bele i crne) su glavni junaci. Deca na veoma lak i interesantan način saznaju sve važne informacije. Takođe, uče kako se vole i čuvaju priroda i zavičaj. Na taj način Biblioteka ispunjava svoju osnovnu misiju – stvara, neguje, usmerava i podstiče najmlađe da zavole knjige, postanu i ostanu njeni trajni članovi i budu društveno odgovorni.
Prisustvo zavičajnih autora na Sajmu je veoma značajno, jer pruža priliku posetiocima da se upoznaju sa trudom i angažovanjem javnih biblioteka i bibliotekara koji se, osim primarne delatnosti, trude da daju dodatni obrazovni i kreativni doprinos sredini u kojoj rade, žive i stvaraju – rekla je Maja Kačarić.
Direktor Biblioteke Mile Kulačić dodao je da je posećenost bila najveća za vikend, odnosno na dan zatvaranja. Prema njegovim rečima, najviše su se prodavala dečja, ali i izdanja za odrasle.
– To su „Sabor Banaćana” Petra Žebeljana, „Groblje slonova” Ljube Živkova, „Korčulanski đir” Olivere Skoko i „Divlja svinja” Saše Trifunjagića – kazao je Kulačić.
BANAT – KOLEVKA SRPSKE GRAĐANSKE KULTURE
Još jedan renomirani izdavač predstavio je svoju literarnu ponudu. Reč je o „Banatskom kulturnom centru” (BKC) iz Novog Miloševa. Do sada je objavio oko 650 naslova u sferama književnosti, umetnosti, nauke, publicistike, na preko 15 jezika. Posebno neguju istoriju, nasleđe, jezik i kulturu Banata. Kako je za naš list rekao Radovan Vlahović, osnivač i direktor, aduti su im, pored njegovog romana „Ljuba”, bili i: „Rakija i rane” Milana Micića, „L’imun. Isceđen” Predraga Markovića, „Krevet-zmija i mala Prosvetina enciklopedija” Dušana Radaka, „Tezga pokraj puta” Marice Šljukić. Nisu izostala ni dela kao nagrade na konkursu „Bogdan Čiplić” i „Prva knjiga”.
BKC može da se pohvali priznanjem Udruženja primenjenih umetnika likovnih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDUS) za izdavački poduhvat – fotomonografiju Ljubomira Kojića „Svetlopis kao beskraj”.
– Sajam posećujem kao pisac više od četiri decenije. Moram biti iskren da sam ga iz godine u godinu sa radošću čekao kako bih nakupovao pune kese knjiga i poneo ih kući zajedno sa utiscima i kontaktima sa piscima i izdavačima. Poslednjih 16, od kad smo redovni, pojačavavali smo kako kvalitet, tako i kvantitet naših publikacija. Mislim da smo jedini iz Srbije koji dolaze sa sela, i koji su sačuvali zdrav, nekomercijalni odnos prema knjizi. Za nas je odlazak na Sajam jedan mali praznik i svečanost kulture, a ujedno i izlog da se na jednom mestu vide dela koja smo u prethodnom periodu objavili.
Ljubitelji lepe reči čitaju naše knjige, pogotovo one koje afirmišu dugo zanemarivano banatsko jezičko narečje i tradiciju. Tako da neke moramo da doštampavamo, jer je poslednjih godina javnost počela da shvata da je Banat kolevka srpske građanske kulture – poručio je Vlahović.
SVETSKI, A NAŠ SUBIĆ
Na štandovima „Čarobne knjige” i „Makonda” najčešće su se stvarali redovi. Poklonici devete umetnosti strpljivo su čekali da im svetski, a naš umetnik i strip crtač Stevan Subić potpiše neko od odabranih izdanja, bilo da je reč o „Zagonetaču”, „Pingvinu”, „Konanu” ili „Tarzanu”.
– Tokom tri dana, koliko sam bio gost mojih izdavača, moram priznati da su me dočekali brojni posetioci. Zanimalo ih je na čemu trenutno radim, kao i utisci sa nedavnog puta u Njujork i najvećeg svetskog festivala stripa. Sa Sajma, u rodni Zrenjanin, poneo sam impresivne utiske i divne susrete. Iza mene je par stotina potpisanih naslova i „ulov” nemalog broja meni veoma značajnih knjiga. Među njima samo je jedan strip (smeh). Bila mi je čast da doprinesem ovoj važnoj svetkovini srpskog izdavaštva, kao i kulture u najužem smislu – kazao je Subić.
