U „Zanatskom selu” pet dana je boravilo njih devetoro od 24 sertifikovanih zanatlija koje posluju u našem gradu. To su: Modni atelje „Marijana”, „Vreteno”, „Tkač”, „Room of nature”, „Woodisha”, „GogArt handmade design studio”, „Maćika”, „Dambo 023” i „Kašasa”. Na jednom od štandova prezentovan je i rad Udruženja „Naša priča”.
Ove godine „Selo” je prvi put priređeno u okviru pivskog festivala. Partneri lokalne samouprave bili su Unija poslodavaca Srbije – poslodavci Zrenjanina i Opšte udruženje preduzetnika. Posetioci su mogli da prisustvuju predavanjima i radionicama na kojima su užari, pletači, voskari, tkači i pirografi prikazali svoje veštine i umeće.
Prema rečima Izabele Balint Markov iz Unije poslodavaca, odziv je bio zadovoljavajući. Primećuje ipak da Zrenjaninci nemaju naviku da zastanu pored tezgi, razgledaju izložene proizvode i razgovaraju sa izlagačima.
– Verujem da ćemo ovakvim akcijama probuditi interesovanje sugrađana i približiti im vrednost onoga što rade zanatlije. Udruženo delovanje – zajednički plasman proizvoda, nabavka ambalaže, nastup na sajmovima i promotivne aktivnosti, doprineće bržem napretku zanatlija – ističe naša sagovornica.
UNIKATNOST PRIVLAČI KUPCE
Lepote uvezanih niti posetiocima „Dana piva” je predstavila Elvira Pejović, vlasnica preduzetničke radnje „Vreteno”. Više od 25 godina od kanapa izrađuje predmete za uređenje enterijera i eksterijera. Svoj rad je dugo godina predstavljala van Zrenjanina, a sada je odlučila da sugrađane upozna sa svojim umećem.
– Imam sertifikat za tradicionalni zanat koji dodeljuje Ministarstvo privrede. Nadležni su došli u moju radionicu, gledali kako radim i uverili se da sam ja ta koja stvara predmete – objašnjava užarka.
Održala je radionicu sa fokusom na edukaciju najmlađih. Ističe da ima petoro unučadi koje uči zanatu, te je poželela da znanje prenese i drugoj deci.
– Primetila sam da najmlađi sve vizuelno prate, pa često ne znaju ni makaze da drže. Moja ideja je bila da im pokažem da od kanapa može svašta da se napravi – objasnila je Elvira Pejović.
Elvira Pejović
Irina Kostić
Unikatni rustični predmeti od drveta krasili su štand „Woodisha”. Već pet godina stvara ih porodica Kostić, koja je sa izradom krenula iz ljubavi prema prirodnim materijalima. Kako objašnjava Irina Kostić, komadi su ukrašeni ručno, tehnikom pirografije.
– Četiri godine posećujemo bazare u celoj Vojvodini, a redovni smo i na zrenjaninskom. Primećujemo da je sve veće interesovanje za ručni rad. Kupci cene to što je svaki predmet poseban – rekla je Irina Kostić.
Gordana Krstović
VEŠTINA U RUKAMA
Svojih ruku delo promovisala je i Gordana Krstović. Kombinuje vez, štrikanje i heklanje. Objašnjava da joj je ljubav prema takvoj vrsti rada prenela baka, a stvaranjem se intenzivno bavi poslednjih deset godina. Osnovala je „Gogart handmade design studio”. Preduzetnica ističe da se ručni rad sve više ceni u svetu, ali ne i u Srbiji. Primećuje i da su zanatlije u našoj zemlji slabo povezane.
– Odevne predmete pravim od kvalitetnog uvoznog materijala. Cene nisu pristupačne za Srbiju, ali jesu za inostranstvo. Zbog toga proizvode plasiram preko internet platformi – kaže Krstović.
Dodaje da je zadovoljna podrškom lokalne samouprave, kao i da se vidi pozitivan pomak u odnosu na prethodni period. J. Šormaz
POMOĆ LOKALNE SAMOUPRAVE
U okviru podrške starim i umetničkim zanatima, kao i poslovima domaće radinosti, iz gradskog budžeta se već treću godinu odvajaju sredstva.
– Za nabavku opreme, mašina, specijalizovanog alata i repromaterijala opredelili smo dva miliona dinara. Ove godine odlučili smo da podržimo još i kupovinu ambalaže i promotivnog materijala – kaže Olivera Radić, koordinatorka u Odseku za lokalni ekonomski razvoj i investicije.
USPOMENA IZ ZRENjANINA
– U prostorijama Unije poslodavaca kreiramo poklon pakete. Sve što je u njima biće rađeno rukom naših sertifikovanih zanatlija. Želimo da ih ponudimo firmama. Biće različitih cenovnih kategorija i obuhvatiće raznovrsne predmete – od onih za ličnu higijenu i ukrasnih detalja, do šalova i sveća – najavljuje Izabela Balint Markov iz Unije poslodavaca.
