Dijaspora – potporni zid srpske privrede?

Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

U slučaju naše zemlje doznake predstavljaju veoma značajan i stabilan izvor novčanih priliva iz inostranstva. Čine ih svi transferi između fizičkih lica nastanjenih u Srbiji (rezidenata) i onih čije je prebivalište izvan matice (nerezidenata). Precizne podatke o njima vodi i objavljuje Narodna banka Srbije (NBS) primenom metodologije platnog bilansa Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). U okviru stavke „lični transferi” evidentiraju se: novčane pošiljke zaposlenih u inostranstvu porodicama u matici, penzije i druga socijalna primanja koje naši građani ostvaruju u drugim zemljama, kao i pomoć i pokloni iz dijaspore. Prema podacima NBS, u 2024. najviše para po ovom osnovu pristiglo je iz Nemačke (25%), zatim Švajcarske (12%), Austrije (9%), SAD (8%) i Hrvatske (6%). Može se smatrati da je značaj doznaka za jednu privredu srazmeran njihovom udelu u BDP-u. Tokom perioda 2007-2024. prosečna vrednost ovog pokazatelja u Srbiji je bila čak 7,8 procenata. To je znatno više nego u drugim državama Centralne i Istočne Evrope (CIA), poput Slovenije (0,9%), Češke (1,1%), Rumunije (2,1%), Mađarske (2,3%), Slovačke (2,2%), Bugarske (2,9%), S. Makedonije (3,5%), Hrvatske (5,5%). Veća zavisnost nacionalne ekonomije od doznaka prisutna je u Crnoj Gori (10,7%), Albaniji (10,8%) i u BiH (11,3%). Srbija se nalazi na samom vrhu liste zemalja CIE prema iznosu doznaka po stanovniku. U posmatranom razdoblju (2007-2024) prosečna vrednost je dostigla 500 evra, dok je u regionu to bilo manje – Severna Makedonija (173 evra), Poljska (177 evra), Slovenija (205 evro), Bugarska (225 evra), Češka (227), Rumunija (233), Mađarska (304 evra), Slovačka (344). Sa druge strane, veće uplate per capita zabeležene su u BiH (534 evra), Crnoj Gori (739) i Hrvatskoj (757). O njihovoj važnosti za privredu Srbije najbolje govori činjenica da je tokom intervala 2007-2024. ukupan iznos (62,8 milijardi evra) bio za čak 32% veći od neto priliva stranih direktnih investicija (47,5 mlrd. evra). Međutim, doznake se u najvećoj meri koriste u neproizvodne svrhe, odnosno za finansiranje tekuće potrošnje i kupovinu/izgradnju stambenih objekata. Pozitivni efekti su rast tražnje za proizvodima i uslugama, kao i poreskih prihoda od potrošnje (pre svega PDV-a). Dodatno, doprinose smanjenju siromaštva i nejednakosti, pa predstavljaju svojevrstan (neformalni) oblik socijalne zaštite, naročito u onim sredinama gde su mogućnosti za zapošljavanje lošije, a plate niske. Osim toga, kao stabilan izvor deviznih sredstava imaju pozitivan efekat na budžet i platni bilans, te na makroekonomsku stabilnost. Ipak, treba imati u vidu i posledice od (pre)velikog oslanjanja na ovu vrstu prihoda. Vremenom, neminovno dolazi do smanjivanja motivacije za rad i zapošljavanje usled navikavanja na siguran dotok novca, što umanjuje proizvodne potencijale društva. Dosadašnja nastojanja da se dijaspora privoli da investira u Srbiji nisu dala željene rezultate. Utisak je da se previše računalo na patriotske motive „etno kapitala”, pri čemu se iz vida izgubio njegov osnovni, profitni interes. U tom smislu, potrebno je više učiniti na planu izgradnje poverenja koje dijaspora ima u državu i njene institucije, kao i na unapređenja investicionog ambijenta (smanjenje korupcije, povećanje efikasnosti sudstva i dr.). Bez toga, doznake neće postati „okidač” ekonomskog rasta, već će i dalje preovladavati njihov socijalni karakter.